Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Јерусалим оплакује своју судбину
1 Како пуста лежи престоница[a],
некада пуна народа!
Као удовица је она,
некада велика међу народима!
Кнегиња међу покрајинама
сада је кулучарка постала.
2 Ноћу горко плаче, сузе јој на образима.
Од свих њених љубавника
ниједнога нема да је утеши.
Издадоше је сви њени пријатељи,
непријатељи јој постадоше.
3 После невоље и тешког рада,
Јуда оде у изгнанство.
Међу народима борави и не налази починка.
Сви њени гонитељи стигоше је у теснацима.
4 Тугују путеви за Кћер сионску[b],
јер нико не долази на празнике.
Све капије јој опустеле,
њени свештеници јаучу,
њене девојке уцвељене, а она пуна горчине.
5 Душмани јој постадоше господари,
њени непријатељи живе лагодно.
Јер, ГОСПОД јој донесе уцвељеност
због мноштва њених греха:
деца јој одоше у сужањство пред душманином.
6 Сав сјај оде од Кћери сионске.
Поглавари јој као јелени
који не налазе пашу;
немоћни побегоше
пред гонитељем.
19 Сећам се своје невоље и лутања,
пелена и отрова,
20 сећам их се добро,
и душа ми је потиштена.
21 Али ово дозивам у памет и зато се надам:
22 Не престаје љубав ГОСПОДЊА,
нема краја његовој самилости,
23 обнављају се свакога јутра.
Верност је твоја велика.
24 »ГОСПОД је мој део«, моја душа каже,
»зато ћу га чекати.«
25 Добар је ГОСПОД онима који га ишчекују,
ономе који га тражи;
26 добро је мирно чекати спасење ГОСПОДЊЕ.
1 Крај река вавилонских
седели смо и плакали
Сиона се сећајући.
2 Тамо смо своје лире повешали о врбе.
3 Јер, тамо они који су нас засужњили
затражише од нас да певамо,
наши мучитељи затражише да се радујемо:
»Певајте нам неку песму сионску!«
4 Како да певамо песму ГОСПОДЊУ у туђој земљи?
5 Ако те заборавим, Јерусалиме,
нека моја десница заборави да свира.
6 Нека ми се језик залепи за непце
ако те се не будем сећао,
ако ми Јерусалим не буде радост највећа.
7 Сети се, ГОСПОДЕ, како је на дан пада Јерусалима
едомски народ викао:
»Срушите, до темеља га срушите!«
8 Кћери вавилонска, која ћеш бити затрта,
благо оном ко ти врати за оно што си нам учинила,
9 благо оном ко твоју одојчад
дограби и смрска је о стену.
1 Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, у складу с обећањем живота који је у Христу Исусу,
2 Тимотеју, драгом сину:
милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашега Господа.
Оданост еванђељу
3 Захваљујем Богу, коме као и моји преци чисте савести служим, док те непрестано, и ноћу и дању, помињем у својим молитвама. 4 Када се сетим твојих суза, пожелим да те видим, да се испуним радошћу. 5 Сећам се твоје нелицемерне вере, која је најпре пребивала у твојој баки Лоиди и у твојој мајци Евници, а уверен сам да је сада и у теби. 6 Зато те подсећам: распламсај милосни дар који ти је Бог дао када сам на тебе положио руке. 7 Јер, Бог нам није дао духа плашљивости, него силе, љубави и разборитости.
8 Стога немој да се стидиш сведочанства о нашем Господу, ни мене, његовог сужња. Него, придружи ми се у злопаћењу за еванђеље помоћу силе Бога, 9 који нас је спасао и светим позивом позвао – не због наших дела, него због свог наума и милости. Та милост нам је дата у Христу Исусу пре постанка света[a], 10 а објављена нам је сада када се појавио наш Спаситељ Христос Исус. Он је обеснажио смрт и учинио да живот и нераспадљивост засијају кроз еванђеље, 11 за које сам ја постављен за проповедника, апостола и учитеља. 12 Због тога ја све ово и трпим, али се не стидим, јер знам коме сам поверовао и уверен сам да он може до онога Дана да сачува оно што ми је поверено.
13 Држи се примера благотворних[b] речи које си од мене чуо, у вери и љубави која је у Христу Исусу. 14 Чувај добро које ти је поверено; чувај га уз помоћ Светога Духа, који пребива у нама.
5 Тада апостоли рекоше Господу: »Увећај нашу веру.«
6 А Господ рече: »Када бисте имали веру као зрно горушице, могли бисте рећи овом дуду: ‚Ишчупај се с кореном и посади се у море‘, и он би вас послушао.
7 »Који од вас, када има слугу који оре или чува овце, па се овај врати с поља, каже: ‚Дођи одмах и седи да једеш?‘ 8 Зар му не каже: ‚Спреми ми вечеру, па се опаши[a] и послужуј ме док једем и пијем. А после можеш и ти да једеш и пијеш‘? 9 Да ли он захваљује слузи што је учинио оно што му је наређено? 10 Тако и ви, када учините све што вам је наређено, треба да кажете: ‚Ми смо некорисне слуге. Учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International