Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 Ко живи у скровишту Свевишњега
остаће у сенци Свесилнога.
2 Рећи ћу за ГОСПОДА:
»Он је моје уточиште и тврђава,
Бог мој, у кога се уздам.«
3 Он ће те избавити из птичареве замке
и од помора погубног.
4 Својим перјем ће те покрити
и под његовим крилима наћи ћеш уточиште.
Његова верност биће ти штит и оклоп.
5 Нећеш се плашити ноћних ужаса,
ни стреле која лети дању,
6 ни помора који се шуња по мраку,
ни пошасти која хара у подне:
14 »Зато што ме воли, избавићу га,
зато што моје Име признаје, заштитићу га.
15 Завапиће ми, и ја ћу га услишити.
С њим ћу бити у невољи,
избавити га и прославити.
16 Наситићу га дугим животом
и моје спасење му показати.«
Две корпе смокава
24 Након што је Навуходоносор, цар Вавилона, одвео Јоахина[a] сина Јехојакимовог, цара Јуде, и јудејске службенике, занатлије и коваче у изгнанство из Јерусалима у Вавилон, ГОСПОД ми показа две корпе смокава стављене испред Храма ГОСПОДЊЕГ. 2 У једној корпи су биле врло добре смокве, као оне које рано сазревају, а у другој су биле лоше смокве, толико лоше да нису биле за јело.
3 Тада ме ГОСПОД упита: »Шта видиш, Јеремија?«
А ја рекох: »Смокве. Оне добре су врло добре, а оне лоше су толико лоше да нису за јело.«
4 Тада ми дође реч ГОСПОДЊА: 5 »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Као што су ове смокве добре, тако ћу и ја добрима сматрати изгнане из Јуде, које сам отерао са овога места у земљу Халдејаца. 6 Моје очи ће пазити на њих ради њиховог добра и ја ћу их вратити у ову земљу. Подићи ћу их, а не срушити; посадићу их, а не ишчупати. 7 Даћу им памети да знају да сам ја ГОСПОД. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог, јер они ће ми се вратити свим својим срцем.
8 »Али, као са лошим смоквама, које су толико лоше да се не могу јести«, каже ГОСПОД, »тако ћу поступити са Цидкијом, царем Јуде, његовим службеницима и преживелима из Јерусалима, било да остану у овој земљи, било да живе у Египту. 9 Учинићу их одвратнима и увредљивима за сва царства на земљи, руглом и узречицом, предметом ругања и проклињања куд год их отерам. 10 Послаћу на њих мач, глад и помор док не буду истребљени из земље коју сам дао њима и њиховим праоцима.«
43 И сви се задивише Божијој величини.
Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 17,22-23; Мк 9,30-32)
Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима: 44 »Пажљиво слушајте шта ћу вам рећи: Син човечији ће бити предат људима у руке.«
45 Али они не схватише о чему им говори. Било им је сакривено, па нису разумели, а плашили су се да га о томе питају.
Ко је највећи?
(Мт 18,1-5; Мк 9,33-37)
46 Међу ученицима се поведе расправа о томе који од њих је највећи. 47 А Исус, знајући њихове мисли, узе једно дете и постави га поред себе, 48 па им рече: »Ко прими ово дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, прима Онога који ме је послао. Јер, онај који је најмањи међу вама – тај је највећи.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International