Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
18 О, Тешитељу мој у тузи,
срце је у мени изнемогло.
19 Чуј вапај мога народа
из далеке земље:
»Зар ГОСПОД није на Сиону?
Зар његов Цар није више тамо?«
»Зашто су ме изазвали на гнев
својим ликовима,
идолима туђим, ништавним?«
20 »Жетва прође,
лето се заврши,
а ми нисмо спасени.«
21 Сатрвен сам,
јер је и мој народ сатрвен;
у жалости сам, а ужас ме спопада.
22 Зар нема мелема у Гиладу?
Зар тамо нема лекара?
Зашто онда нема исцељења
за рану мога народа?
9 Е да ми је глава извор воде,
а моје очи врело суза,
и дан и ноћ бих плакао
над погинулима мога народа.
Псалам Асафов.
1 Боже, народи провалише у твој посед.
Укаљаше твој свети Храм,
Јерусалим претворише у рушевину.
2 Лешеве твојих слугу
дадоше за храну птицама,
месо твојих верних зверима.
3 Крв им излише око Јерусалима као воду,
а никога да их сахрани.
4 Ругло постадосмо својим суседима,
предмет подсмеха и поруге онима око нас.
5 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека гневити?
Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
6 Излиј своју јарост на народе који те не знају,
на царства која ти не призивају Име.
7 Јер, они прождреше Јакова
и опустошише његово боравиште.
8 Не сећај се, против нас, греха наших предака.
Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
јер смо беспомоћни.
9 Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
свог славног Имена ради.
Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
Упутства за молитву
2 Пре свега, дакле, тражим да се мољења, молитве, молбе и захваљивања упућују Богу за све људе, 2 за цареве и за све који су на власти, да проводимо миран и тих живот у потпуној побожности и достојанству. 3 То је добро и мило у очима Бога, нашег Спаситеља, 4 који жели да се сви људи спасу и да дођу до спознања истине. 5 Јер, Бог је један и један је посредник између Бога и људи – човек Христос Исус, 6 који је самога себе дао као откупнину за све – сведочанство у право време. 7 За то сведочанство сам ја постављен за проповедника и апостола – истину говорим, не лажем – за учитеља вере и истине незнабошцима.
Прича о непоштеном управитељу
16 Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину.
2 »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘
3 »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим. 4 Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘
5 »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара.
»‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог.
6 »‚Сто бата[a] маслиновог уља‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘
7 »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘
»‚Сто кора[b] жита‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘
8 »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости. 9 Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове[c].
10 »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом. 11 Ако, дакле, нисте били поуздани у непоштеном богатству, ко ће вам поверити истинско богатство? 12 И ако нисте били поуздани у туђем, ко ће вам дати ваше?
13 »Ниједан слуга не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству[d].«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International