Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Псалам Асафов.
1 Боже, народи провалише у твој посед.
Укаљаше твој свети Храм,
Јерусалим претворише у рушевину.
2 Лешеве твојих слугу
дадоше за храну птицама,
месо твојих верних зверима.
3 Крв им излише око Јерусалима као воду,
а никога да их сахрани.
4 Ругло постадосмо својим суседима,
предмет подсмеха и поруге онима око нас.
5 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека гневити?
Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
6 Излиј своју јарост на народе који те не знају,
на царства која ти не призивају Име.
7 Јер, они прождреше Јакова
и опустошише његово боравиште.
8 Не сећај се, против нас, греха наших предака.
Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
јер смо беспомоћни.
9 Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
свог славног Имена ради.
Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
8 »‚У то време‘, говори ГОСПОД, ‚повадиће из гробова кости царева и поглавара Јуде, кости свештеникâ и пророкâ и кости јерусалимског народа, 2 па ће их оставити изложене сунцу, месецу и свим звездама, које су волели и служили им, за којима су ишли, питали их за савет и клањали им се. Нико их неће покупити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на ораници. 3 Куд год да отерам преостале од овог злог народа, који су преостали на местима на која сам их отерао, свима њима ће смрт бити милија него живот‘, говори ГОСПОД над војскама.«
Грех и казна
4 »Кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:
Кад неко падне, зар не устаје?
Кад залута, зар се не враћа?
5 Зашто, онда, овај јерусалимски народ
непрестано лута?
Уз превару приањају,
неће да се врате.
6 Помно сам слушао,
али они не говоре што је право.
Нико се не каје за своју опакост
и не каже: »Шта то учиних?«
Свако се држи свога правца,
као коњ који хита у битку.
7 Чак и рода на небу
зна право време свога повратка,
и грлица, ластавица и дрозд
пазе на време своје селидбе,
а мој народ не зна шта ГОСПОД тражи.
8 »‚Како можете да говорите: »Мудри смо,
јер имамо Закон ГОСПОДЊИ«,
кад га је лажљива писаљка писарева
претворила у лаж?
9 Мудри ће бити осрамоћени;
спопашће их ужас
и ухватиће се у замку.
Пошто су одбацили реч ГОСПОДЊУ,
какву то мудрост имају?
10 Стога ћу њихове жене дати другима
и њихова поља новим власницима.
Од највећег до најмањег,
сви се лакоме на непоштен добитак.
И свештеник и пророк,
сви се преваром баве.
11 Рану мога народа лече површно.
Говоре: »Мир, мир«, кад мира нема.
12 Стиде ли се због свог огавног владања?
Не, они стида немају нимало,
нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
срушити се кад их будем казнио‘«,
каже ГОСПОД.
13 »Одузећу им бербу«, говори ГОСПОД.
»Неће бити грожђа на виновој лози,
ни смокава на смоквином дрвету –
чак ће им и лишће свенути.
Што сам им дао, одузеће им се.«
Божија љубав
31 Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас? 32 Он, који ни свога Сина није поштедео, него га је предао за све нас, зар нам с њим неће подарити и све друго? 33 Ко ће подићи оптужбу против Божијих изабраника? Зар Бог који оправдава? 34 Ко ће их осудити? Зар Христос Исус, који је умро, штавише и васкрсао, који је Богу здесна и заузима се за нас? 35 Ко ће нас раставити од Христове љубави? Зар невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? 36 Као што је записано:
»Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.«(A)
37 Али, у свему томе надмоћно побеђујемо кроз Онога који нас је заволео. 38 Убеђен сам, наиме, да нас ни смрт ни живот, ни анђели ни поглаварства, ни садашњост ни будућност, ни силе, 39 ни висине ни дубине, ни било шта друго што је створено, не могу раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу, нашем Господу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International