Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
(Пс 53)
Хоровођи. Давидов.
1 Безумник мисли: »Нема Бога.«
Покварени су, огавна дела су учинили.
Нема никога ко чини добро.
2 ГОСПОД са неба гледа род људски,
да види има ли ко разуман,
неко ко тражи Бога.
3 Сви су застранили,
сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
нема ниједнога.
4 Зар никад неће научити они који чине неправду,
они који мој народ прождиру као да хлеб једу
и који ГОСПОДА не призивају?
5 Ено их, силан их је страх обузео,
јер Бог је с нараштајем праведних.
6 Само се ви ругајте наумима сиромаховим –
ГОСПОД је његово уточиште.
7 О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!
Кад ГОСПОД врати благостање свом народу,
клицаће Јаков, радоваће се Израел!
13 Ево надире као облаци,
његова кола стижу као вихор,
коњи му од орлова бржи.
Тешко нама! Пропадосмо!
14 Опери своје срце од зла, Јерусалиме,
и спаси се.
Докле ћеш гајити опаке мисли?
15 Глас најављује из Дана,
из Ефремових брда обзнањује несрећу.
16 »Овако кажи народима,
обзнани Јерусалиму:
‚Из далеке земље стиже војска да те опседне,
бојни поклич испушта против Јудиних градова.
17 Попут чуварâ поља окружују Јерусалим,
јер се против мене побунио‘«,
говори ГОСПОД.
18 »‚Својим поступцима и делима
ово си навукао на себе,
ово ти је казна.
О, како је горка!
О, како пробада срце!‘«
Јеремијина жалост због судбине народа
19 Каква тескоба! Каква тескоба!
Превијам се од бола.
Срце ме боли, срце у мени силно лупа,
не могу да ућутим.
Јер, чуо сам звук рога,
бојне покличе.
20 О несрећи за несрећом јављају,
сва земља је опустошена.
Шатори ми опустошени у магновењу,
моје сенице у трен ока.
21 Докле ћу гледати ратне барјаке
и слушати звук рога?
29 На звук коњаникâ и стрелаца
цео град нададе у бекство.
Једни се завлаче у шикаре,
други се пентрају уз литице.
Сви градови напуштени,
нико више у њима не живи.
30 Шта то радиш, Опустошена?
Зашто се облачиш у скерлет
и златан накит стављаш на себе?
Зашто очи сенчиш бојом?
Узалуд се улепшаваш,
твоји љубавници те презиру:
хоће да ти узму живот.
31 Јер, чујем јаук као у жене у трудовима,
стењање као у оне која рађа прво дете,
јаук Кћери сионске док се за дах бори
и пружа руке, говорећи:
»Тешко мени!
Занемоћах пред убицама.«
11 »Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце. 12 Најамник – пошто није пастир и пошто овце нису његове – гледа вука како долази, па оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује. 13 Јер, најамник је и није му стало до оваца.
14 »Ја сам добри пастир. Ја познајем своје овце и моје овце познају мене 15 – баш као што мене познаје Отац, а ја познајем Оца – и свој живот полажем за овце. 16 Имам и других оваца, које нису из овога тора; и њих треба да доведем. И оне ће слушати мој глас, и биће једно стадо, један пастир. 17 Зато ме Отац воли, што свој живот полажем – да бих га опет узео. 18 Нико га не узима од мене, него га ја сâм од себе полажем. Имам власт да га положим и власт да га опет узмем. Ту заповест сам примио од свога Оца.«
19 Због ових речи међу Јудејима опет настаде подвојеност. 20 Многи од њих рекоше: »Опседнут је демоном, па булазни. Зашто га слушате?«
21 А други рекоше: »То нису речи опседнутога демоном. Зар демон може да отвори очи слепима?«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International