Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 Зашто се незнабошци комешају,
а народи узалуд завере кују?
2 Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
3 »Скршимо њихове окове
и збацимо њихове ланце!«
4 Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
Господ им се изругује.
5 Онда им у свом гневу говори
и у љутој срџби их застрашује:
6 »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«
7 Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
»Ти си мој Син, данас те родих.
8 Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
и крајеве земље у посед.
9 Разбићеш их гвозденом палицом,
смрскати их као посуду грнчарску.«
10 Зато се уразумите, цареви,
опомену прихватите, владари земаљски.
11 Са страхом служите ГОСПОДУ,
са трепетом му кличите.
12 Пољубите Сина, да се не разгневи,
да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.
Благо свима који се у њега уздају!
Јеремија и Пашхур
20 Када је свештеник Пашхур син Имеров, главни управитељ Дома ГОСПОДЊЕГ, чуо Јеремију како пророкује о овоме, 2 нареди да Јеремију избатинају и баце у кладе код Венијаминове горње капије поред Дома ГОСПОДЊЕГ.
3 Сутрадан, када га је Пашхур ослободио клада, Јеремија му рече: »ГОСПОД те више не зове Пашхур, него Магор-Мисавив[a]. 4 Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Учинићу да будеш ужас себи и свим својим пријатељима. Својим очима ћеш гледати како падају од мача својих непријатеља. Све Јудеје ћу предати у руке цару Вавилона, који ће их одвести у Вавилон или их погубити мачем. 5 Предаћу њиховим непријатељима све богатство овога града, све плодове његовог труда, све његове драгоцености и све благо царева Јуде. Они ће све то опљачкати и однети у Вавилон као плен. 6 А ти, Пашхуре, и сви који живе у твојој кући, отићи ћеш у изгнанство у Вавилон и тамо умрети и бити сахрањен, ти и сви твоји пријатељи којима си пророковао лажи.‘«
Јеремијина јадиковка
7 Ти ме заведе, ГОСПОДЕ,
и био сам заведен.
Ти ме надјача и савлада.
Поваздан ме исмевају,
сви ми се ругају.
8 Кад год проговорим, вичем,
насиље и пропаст објављујући.
Тако ми реч ГОСПОДЊА
поваздан увреде и грдње доноси.
9 А кажем ли: »Нећу га више помињати
ни говорити у његово име«,
његова реч ми у срцу буде као огањ,
огањ запретан у мојим костима,
и онда не могу више у себи да је држим,
не могу.
10 Чујем многе како шапућу:
»Ужас одасвуд! Пријавите га!
Дај да га пријавимо!«
Сви моји пријатељи
чекају да поклекнем:
»Можда га заварамо,
па га савладамо и осветимо му се.«
11 Али ГОСПОД је са мном као страшан ратник,
па ће моји гонитељи посрнути
и неће ме савладати.
Неће успети и докраја ће се осрамотити;
њихова срамота никад се неће заборавити.
12 ГОСПОДЕ над војскама, ти који испитујеш праведне
и видиш срце и ум,
дај да видим како им се светиш,
јер теби сам поверио своју парницу.
13 Певајте ГОСПОДУ! Хвалите ГОСПОДА!
Он живот убогога избавља
из руку опаких.
14 Проклет био дан кад сам се родио!
Благословен не био дан кад ме мајка родила!
15 Проклет био човек
који мом оцу донесе вест говорећи:
»Мушко ти се дете родило!«
16 Био тај као градови
које ГОСПОД поруши без милости,
ујутро слушао кукњаву,
а у подне бојне покличе,
17 јер ме не уби у мајчиној утроби,
да ми мајка буде гроб,
да јој утроба буде трудна довека.
18 Што изађох из мајчине утробе,
да муку и невољу гледам
и своје дане скончам у срамоти?
Богати поглавар
(Мт 19,16-30; Мк 10,17-31)
18 Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«
19 »Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. 20 Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘(A)«
21 А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«
22 Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
23 Али, када је то поглавар чуо, силно се ражалости, јер је био веома богат.
24 Када је Исус видео да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство. 25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
26 А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«
27 »Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«
28 Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«
29 »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, 30 а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International