Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
10 Тешко мени, мајко моја,
што си ме родила,
човека који се са целом земљом
свађа и препире!
Нити коме позајмих,
нити од кога узајмих,
а ипак ме сви проклињу.
11 ГОСПОД каже:
»Уистину ћу те избавити ради добра,
уистину ћу учинити да те непријатељи моле
у време несреће и у време невоље.
12 Може ли човек да скрши гвожђе,
гвожђе са севера, или бронзу?
13 Твоје богатство и блага
даћу да се опљачкају, без накнаде,
због свих твојих греха по свој твојој земљи.
14 Учинићу да одеш са својим непријатељима
у земљу коју не знаш,
јер мој гнев ће распалити огањ
који ће горети против тебе.«
15 ГОСПОДЕ, ти знаш.
Сети ме се и старај се о мени,
освети ме на мојим прогонитељима.
Ти си стрпљив, не одводи ме,
сети се да ради тебе трпим увреде.
16 Када су ми твоје речи долазиле,
јео сам их,
твоје речи су ми биле радост
и весеље срцу,
јер ја твоје Име носим,
ГОСПОДЕ, Боже над војскама.
17 Никада у друштву раскалашних нисам седео,
никада се веселио.
Сâм сам седео, јер је твоја рука била на мени
и јер си ме испунио гневом.
18 Што мом болу нема краја
и што ми је рана болна и неисцељива?
Зар ћеш ми бити као поток несталан,
као извор који пресушује?
19 Стога овако каже ГОСПОД: »Ако ми се вратиш,
вратићу и ја тебе да ми служиш.
Будеш ли одвојио драгоцено од безвредног,
бићеш моја уста.
Нека се народ окрене теби,
али ти њима немој.
20 Учинићу од тебе бедем овом народу,
бедем утврђен и од бронзе.
Они ће се борити против тебе,
али те неће надјачати,
јер ја сам с тобом
да те избавим и спасем«,
говори ГОСПОД.
21 »Избавићу те из руку опаких
и откупити те из руку окрутних.«
25 Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита – свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама – 26 пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан. 27 А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао – и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост. 28 Стога ми је још више било стало да га пошаљем, да се опет обрадујете када га видите, а ја да будем мање жалостан. 29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и поштујте такве као што је он. 30 Јер, он је готово умро за Христово дело, изложивши свој живот опасности да надокнади оно што ви нисте могли да ми пружите.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International