Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

¹¹ »Али мој народ не хтеде да ме послуша,
    Израел ми се не покори.
¹² Зато их предадох њиховом тврдокорном срцу,
    да за својим саветима иду.
¹³ Е, кад би ме мој народ послушао,
    мојим путевима ишао Израел!
¹⁴ Брзо бих њихове непријатеље покорио
    и руку окренуо против њихових душмана.
¹⁵ Улагивали би се ГОСПОДУ они који га мрзе;
    време њихове казне било би довека.
¹⁶ А Израел бих хранио најбољом пшеницом
    и ситио га медом из стене.«

⁷ »Оставићу своју кућу,
    отићи са свога наследства.
Своју најдражу предаћу у руке
    њеним непријатељима.
⁸ Мој посед ми постаде као лав у шуми;
    риче на мене, зато га мрзим.
⁹ Мој посед постаде као шарена птица
    коју птице грабљивице опколише и нападоше.
Иди и окупи све дивље животиње,
    да дођу и наждеру се.
¹⁰ Многи пастири уништиће мој виноград
    и изгазити моје поље.
Моје питомо поље
    претвориће у голу пустош.
¹¹ У пустош ће га претворити,
    испуцалу и пусту преда мном.
Сва ће земља бити опустошена,
    јер ником није прирасла срцу.
¹² Уништитељи ће се сјатити
    на голе висове у пустињи,
јер ће мач ГОСПОДЊИ прождирати
    с краја на крај земље.
    Нико неће имати мира.
¹³ Пшеницу ће сејати а трње жњети.
    Сами себе ће изнурити,
    али од тога никакве користи.
Зато понесите срамоту своје жетве
    због љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.«