Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

⁸ Ти си из Египта донео лозу,
    истерао народе и посадио је.
⁹ За њу си искрчио место,
    и она се закорени и испуни земљу.
¹⁰ Њена сенка планине је прекривала,
    њене гране моћне кедрове.
¹¹ До Великог мора^[a] пружала је розге,
    своје младице до Еуфрата^[b].
¹² Зашто јој поломи ограде
    да са ње беру сви који крај ње прођу?
¹³ Вепар из шуме је пустоши,
    пољско звериње прождире.

¹⁴ Врати нам се, Боже над војскама!
    Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
¹⁵     чокоту који је твоја десница посадила,
    сину кога си за себе одгајио.
¹⁶ Они који је спалише и посекоше,
    нека изгину од претње твога лица!
¹⁷ Нека твоја рука буде
    на човеку крај твоје деснице,
    на ономе кога си за себе одгајио.
¹⁸ Тада се нећемо окретати од тебе.
    Оживи нас,
    и твоје Име ћемо призивати.

¹⁹ Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
    нека нас обасја светлост твога лица,
    да се спасемо.

⁶ Напустио си свој народ,
    народ Јаковљев,
    јер су пуни сујеверја с истока.
Баве се враџбинама као Филистејци,
    с туђинцима се договарају.
⁷ Земља им је пуна сребра и злата,
    њиховом благу нема краја.
Земља им је пуна коњâ,
    борним колима нема краја.
⁸ Земља им је пуна идола,
    клањају се делу својих руку,
    оном што су њихови прсти начинили.
⁹ Зато ће човек бити унижен,
    сви људи понижени –
    немој да им опростиш.

¹⁰ Уђи међу стење,
    сакриј се у земљу
од страхоте ГОСПОДЊЕ
    и сјаја његовог величанства.
¹¹ Обориће се поглед бахатога
    и људска охолост биће понижена.
    Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити.