Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 Виђење о Јуди и Јерусалиму, које је имао Исаија син Амоцов у време владавине јудејских царева Озије, Јоатама, Ахаза и Езекије.
10 Чујте реч ГОСПОДЊУ,
владари Содоме!
Послушај Закон нашега Бога,
народе Гоморе!
11 »Шта ће ми мноштво ваших жртава?«
пита ГОСПОД.
»Доста ми је овнујских паљеница
и лоја утовљене телади.
Није ми мила крв јунаца, јагњади и јарића.
12 Кад долазите пред мене,
ко то тражи од вас,
то гажење мојих дворишта?
13 Не доносите више ништавне дарове!
Кâд ми се гади.
Млади месеци, суботе и сазивања сабора –
не подносим ваше грешне скупове.
14 Мрзим ваше младе месеце и празнике.
Терет ми постадоше,
дојадило ми да их носим.
15 Кад раширите руке у молитви,
сакрићу од вас своје очи.
И да ми мноштво молитви упутите,
не бих их слушао.
Руке су вам огрезле у крви;
16 оперите се, очистите.
Склоните ми своја злодела
испред очију!
Престаните да чините зло;
17 научите да чините добро.
Правду тражите, потлачене избављајте[a],
сироче браните, за удовицу се заузимајте.
18 »Хајде да се расправимо«, каже ГОСПОД.
»Мада су вам греси као скерлет,
могу да буду бели као снег.
Иако су црвени као гримиз,
могу да буду као вуна.
19 Ако будете хтели да се покорите,
јешћете најбоље плодове земље,
20 а ако се одупрете и побуните,
мач ће вас прождрети«,
јер уста ГОСПОДЊА су говорила.
Псалам Асафов.
1 Бог над боговима, ГОСПОД, говори
и зове земљу од места изласка сунца
до места заласка његовог.
2 Бог сија са Сиона, града лепоте савршене.
3 Бог наш долази и не ћути.
Пред њим огањ прождире,
око њега олуја бесни.
4 Он небо и земљу зове
за сведоке док свом народу суди:
5 »Саберите к мени моје верне,
који су жртвом са мном склопили савез.«
6 Небеса објављују његову праведност,
јер сâм Бог је судија.
7 »Слушај, народе мој, ја ћу говорити,
Израеле, против тебе ћу сведочити:
Ја сам Бог, твој Бог.
8 Не прекоревам те због твојих жртава
– твоје паљенице стално су преда мном.
22 »Схватите то, ви који заборављате Бога,
иначе ћу вас раскомадати,
а никог неће бити да вас избави.
23 Ко приноси жртву захвалницу, тај ме слави,
а ко је одлучио да крене правим путем,
њему ћу Божије спасење показати.«
Вера и истрајност
11 А вера је поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварности коју не видимо. 2 Због ње су стари добили похвалу.
3 Вером схватамо да су светови саздани Божијом речју, и то тако да оно што се види није настало од нечег видљивог.
8 Вером је Авраам, када је позван да оде на место које ће касније примити у наследство, послушао и пошао, иако није знао куда иде. 9 Вером се у обећаној земљи настанио као странац у туђини, станујући под шаторима са Исааком и Јаковом, сунаследницима истог обећања, 10 јер је ишчекивао Град са чврстим темељима, чији је градитељ и творац Бог.
11 Вером је добио и моћ да зачне потомство, иако је већ био зашао у године – а и сама Сара је била нероткиња – јер је верним сматрао Онога који је обећао.[a] 12 Тако је од једног човека, безмало мртвог, потекло потомака колико и звезда на небу и неизбројивих као песак на морској обали.
13 Сви су они живели у вери све до своје смрти, не примивши обећано. Само су га издалека видели и поздравили, признајући[b] да су странци и дошљаци на земљи. 14 А они који тако говоре, показују да траже отаџбину. 15 Да су при том мислили на ону из које су дошли, још су имали прилику да се у њу врате. 16 Али, они су чезнули за бољом, то јест небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди да се зове њихов Бог, јер им је припремио Град.
32 »Не бој се, стадо мало, јер се вашем Оцу свидело да вам дâ Царство. 33 Продајте своју имовину и дајте као милостињу. Снабдејте се новчаницима који не старе: неисцрпним благом на небу, којем лопов не може да се примакне и које мољац не може да нагризе. 34 Јер, где вам је благо, тамо ће вам бити и срце.«
Будност
(Мт 24,45-51)
35 »Нека вам бедра буду опасана[a] и нека ваше светиљке горе, 36 као онима који чекају да им се господар врати са свадбе, да му одмах отворе када дође и покуца. 37 Благо оним слугама које господар затекне будне када дође. Истину вам кажем: он сам ће се опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. 38 Дошао он у поноћ или касније[b], ако их нађе спремне, благо њима. 39 Али ово знајте: да је домаћин знао у који час ће лопов доћи, не би допустио да му кућа буде обијена. 40 И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у онај час у који га не очекујете.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International