Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.
1 Својим смо ушима чули, Боже,
наши су нам праоци причали
о делима која си учинио у њихово време,
у данима давним.
2 Својом руком си истерао незнабошце,
а наше праоце засадио;
народе си скршио, а њих раширио.
3 Нису својим мачем запосели земљу,
нити им је њихова рука донела победу,
него твоја десница, твоја рука
и светлост твога лица,
јер си их волео.
4 Ти си мој Цар и мој Бог,
који Јакову дајеш победе.
5 С тобом душмане потискујемо,
твојим Именом газимо
оне што се на нас дижу.
6 Јер, не уздам се у свој лук,
нити ми мој мач доноси победу,
7 него нам ти победу над душманима доносиш,
ти руглу извргаваш оне који нас мрзе.
8 Богом се поваздан хвалимо
и довека ћемо твоје Име славити. Села
9 А сада нас ти одбаци и извргну срамоти
и више у бој не излазиш с нашим војскама.
10 Учинио си да узмакнемо пред душманином,
па нас опљачкаше они који нас мрзе.
11 Предао си нас као овце за клање
и раштркао нас међу незнабошце.
12 Свој народ си продао у бесцење
и по тој цени ниси много зарадио.
13 Учинио си нас руглом пред нашим суседима,
предметом подсмеха и поруге онима око нас.
14 Учинио си нас узречицом међу незнабошцима,
на нас народи с презиром главом одмахују.
15 Срамота је моја поваздан преда мном,
стид ми лице покрива
16 због граје онога који ме вређа и погрђује,
због непријатеља који би да се освети.
17 Све нас је то снашло,
али те нисмо заборавили
ни прекршили твој Савез.
18 Није нам се окренуло срце
ни ноге скренуле са твоје стазе,
19 а ти си нас смрвио међу тим шакалима
и сенком смрти нас покрио.
20 Ако смо Име свога Бога заборавили
или руке ширили ка туђем богу,
21 зар то Бог не би открио?
Јер, он зна тајне срца.
22 Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, Господе! Зашто спаваш?
Прени се! Не одбаци нас заувек!
24 Зашто кријеш лице
и наш јад и потлаченост заборављаш?
25 Душа нам потону у прашину,
трбух нам се за земљу прилепио.
26 Устани и помози нам,
ради своје љубави нас избави.
Лажно покајање народа
6 »‚Хајде да се вратимо ГОСПОДУ.
Растргнуо нас је, али ће нас излечити,
ранио нас је, али ће нам ране извидати.
2 За два дана ће нас оживети,
трећег дана нас усправити,
да живимо пред њим.
3 Спознајмо ГОСПОДА,
тражимо да га спознамо.
Као што зора сигурно долази,
појавиће се и он;
доћи ће нам као киша,
као пролећна киша која натапа земљу.‘
4 »Шта ћу с тобом, Ефреме?
Шта ћу с тобом, Јудо?
Ваша приврженост је као јутарња магла,
као рана роса која нестаје.
5 Зато ћу вас својим пророцима черечити,
убијати вас речима својих уста.
Моја ће вас пресуда осветлити као светлост зоре.
6 Јер, приврженост ми је мила, а не жртве,
и спознање Бога, а не паљенице.
7 Код Адама[a] прекршише савез
– тамо су ми били неверни.
8 Гилад је град зликоваца,
умрљан крвавим стопама.
9 Дружина свештеничка је попут разбојникâ
који из заседе вребају на човека:
на друму за Сихем убијају,
јер извршавају зле науме.
10 Нешто ужасно видех у народу Израеловом:
тамо се Ефрем одаје блуду,
Израел се каља.
Израелово неверовање
30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере. 31 А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон. 32 Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања, 33 као што је записано:
»Ево, постављам на Сиону
камен спотицања и стену саблазни
и ко у њега верује, неће се постидети.«(A)
10 Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу. 2 Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању. 3 Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности. 4 Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International