Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.
1 Својим смо ушима чули, Боже,
наши су нам праоци причали
о делима која си учинио у њихово време,
у данима давним.
2 Својом руком си истерао незнабошце,
а наше праоце засадио;
народе си скршио, а њих раширио.
3 Нису својим мачем запосели земљу,
нити им је њихова рука донела победу,
него твоја десница, твоја рука
и светлост твога лица,
јер си их волео.
4 Ти си мој Цар и мој Бог,
који Јакову дајеш победе.
5 С тобом душмане потискујемо,
твојим Именом газимо
оне што се на нас дижу.
6 Јер, не уздам се у свој лук,
нити ми мој мач доноси победу,
7 него нам ти победу над душманима доносиш,
ти руглу извргаваш оне који нас мрзе.
8 Богом се поваздан хвалимо
и довека ћемо твоје Име славити. Села
9 А сада нас ти одбаци и извргну срамоти
и више у бој не излазиш с нашим војскама.
10 Учинио си да узмакнемо пред душманином,
па нас опљачкаше они који нас мрзе.
11 Предао си нас као овце за клање
и раштркао нас међу незнабошце.
12 Свој народ си продао у бесцење
и по тој цени ниси много зарадио.
13 Учинио си нас руглом пред нашим суседима,
предметом подсмеха и поруге онима око нас.
14 Учинио си нас узречицом међу незнабошцима,
на нас народи с презиром главом одмахују.
15 Срамота је моја поваздан преда мном,
стид ми лице покрива
16 због граје онога који ме вређа и погрђује,
због непријатеља који би да се освети.
17 Све нас је то снашло,
али те нисмо заборавили
ни прекршили твој Савез.
18 Није нам се окренуло срце
ни ноге скренуле са твоје стазе,
19 а ти си нас смрвио међу тим шакалима
и сенком смрти нас покрио.
20 Ако смо Име свога Бога заборавили
или руке ширили ка туђем богу,
21 зар то Бог не би открио?
Јер, он зна тајне срца.
22 Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, Господе! Зашто спаваш?
Прени се! Не одбаци нас заувек!
24 Зашто кријеш лице
и наш јад и потлаченост заборављаш?
25 Душа нам потону у прашину,
трбух нам се за земљу прилепио.
26 Устани и помози нам,
ради своје љубави нас избави.
Израел ће се покајати
14 »Зато ћу је сада намамити,
одвести је у пустињу и нежно јој говорити.
15 Тамо ћу јој дати винограде
и Долину невоље[a]
у двери наде претворити.
Тамо ће певати[b] као у дане своје младости,
као онога дана када је изашла из Египта.
16 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»зваћеш ме ‚мужу мој‘,
а више ме нећеш звати ‚мој Ваале[c]‘.
17 Скинућу јој с усана имена Ваала –
њихова имена неће се више помињати.
18 Тога дана ћу склопити савез за њих
са зверима и птицама
и са створењима која гмижу по тлу.
Сломићу лук и мач и прогнати битку из земље,
да свако може спокојно да легне.
19 Верићу се с тобом занавек,
верићу се с тобом у праведности и правди,
у љубави и самилости,
20 верићу се с тобом у верности,
и ти ћеш спознати ГОСПОДА.
21 »Тога дана ћу се одазвати«, говори ГОСПОД,
»одазваћу се небесима,
а она ће се одазвати земљи,
22 земља ће се одазвати житу,
младом вину и уљу,
а они ће се одазвати Јизреелу.
23 Себи ћу је посадити у земљу
и волећу ону коју назвах ‚Невољена[d]‘.
Онима којима рекох: ‚Нисте мој народ[e]‘, рећи ћу:
‚Ви сте мој народ,‘
а они ће одговорити: ‚Ти си наш Бог.‘«
Осија откупљује своју жену
3 ГОСПОД ми рече: »Иди и опет покажи своју љубав својој жени, иако је воли други и прељубница је. Воли је као што ГОСПОД воли Израелце, иако се они окрећу другим боговима и воле колаче са сувим грожђем.«
2 И ја је купих себи за петнаест шекела[f] сребра и хомер и летек[g] јечма, 3 па јој рекох: »Живећеш са мном много дана. Нећеш се одавати блуду ни подавати се другом човеку, и ја ћу живети с тобом.«
4 Јер, тако ће и Израелци много дана живети без цара и службеникâ, без клане жртве и светих стубова, без наплећка и кућних богова. 5 Потом ће се Израелци вратити и тражити ГОСПОДА, свога Бога, и Давида, свога цара, и дрхтећи ће, у последње дане, приступити ГОСПОДУ и његовим добрима.
16 Нека вас, дакле, нико не осуђује због јела и пића, или празника, или слављења младог месеца, или субота. 17 То је само сенка онога што долази, а стварност је Христос. 18 Нека вас не лишава награде нико ко ужива у лажној понизности и слављењу анђелâ, ко распреда о својим виђењима, безразложно се прави важан својом телесном памећу, 19 а не држи се Главе, од које цело Тело, подупрто и повезано зглобовима и жилама, расте Божијим растом.
20 Ако сте с Христом умрли стихијама света, зашто се, као да још живите у свету, покоравате његовим прописима: 21 »Не дирај«, »Не окуси«, »Не дотичи«? 22 Све то употребом пропада, јер је засновано на људским заповестима и учењима. 23 То, додуше, изгледа као мудрост, јер се састоји од самонаметнуте побожности, лажне понизности и беспоштедне строгости према телу, али нема никакву вредност за обуздавање грешне нарави.
Правила за свети живот
3 Ако сте, дакле, васкрсли с Христом, тражите оно што је на небу[a], тамо где Христос седи Богу здесна.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International