Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Корпа с плодовима
8 Ово ми је показао Господ ГОСПОД: корпу пуну зрелих плодова. 2 Он ме упита: »Амосе, шта видиш?« а ја рекох: »Корпу пуну зрелих плодова.«
Тада ми ГОСПОД рече: »Примакао се крај[a] моме народу Израелу. Више га нећу штедети.«
3 »Тога дана«, говори Господ ГОСПОД, »песме у Храму претвориће се у јадиковке. Биће много лешева побацаних посвуда. Пст!«
Пропаст Израела
4 Чујте ово, ви који газите убогога
и уништавате сиромахе земље,
5 говорећи:
»Када ће се завршити празник младог месеца,
да продајемо жито,
и субота се окончати, да тргујемо пшеницом?«
– смањујући меру, подижући цене, варајући на нетачном кантару,
6 купујући сиромаха сребром
и убогога за пар сандала,
чак и плеву продајући са пшеницом.
7 ГОСПОД се заклео Поносом Јаковљевим: »Никада им нећу заборавити ништа од оног што су чинили.
8 »Земља ће због тога задрхтати
и сви њени житељи закукати.
Сва ће се земља
као Нил подићи и ускомешати,
па се спустити као Египтова река.«
9 »Тога дана«, говори Господ ГОСПОД,
»учинићу да сунце зађе у подне
и помрачи земљу усред бела дана.
10 Празнике ћу вам претворити у кукњаву
и ваше певање у плакање.
У кострет ћу вас обући
и обријати вам главе.
Биће као када се оплакује јединац
– дан до краја испуњен горчином.«
11 »Долазе дани«, говори Господ ГОСПОД,
»када ћу послати глад на земљу
– не глад за хлебом или жеђ за водом,
већ глад за слушањем речи ГОСПОДЊИХ.
12 Људи ће тетурати од мора до мора
и лутати од севера до истока
тражећи реч ГОСПОДЊУ, али је неће наћи.
Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«
1 Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче,
срамото пред Богом!
2 Језик ти смишља пропаст,
као бритва је наоштрен,
варалице.
3 Зло волиш више него добро,
лаж више него да говориш истину. Села
4 Волиш све погубне речи,
језиче лукави.
5 Али Бог ће те заувек оборити.
Шчепаће те и ишчупати из твог шатора
и из земље живих те искоренити. Села
6 Праведни ће то видети и уплашити се.
Смејаће му се, говорећи:
7 »Ево силника који не узе Бога
за своје утврђење,
него се у своје велико богатство уздао
и снагу налазио у својој похлепи.«
8 А ја сам као дрво маслине зелено
у Дому Божијем:
заувек и довека
у Божију љубав се уздам.
9 Довека ћу ти захваљивати
због оног што си учинио.
Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима,
јер је добро.
Христова узвишеност
15 Он је слика невидљивога Бога,
Прворођени над свим што је створено.
16 Јер, њиме је створено све што је
на небесима и на земљи,
видљиво и невидљиво –
било престоли, било господства,
било поглаварства, било власти –
све је кроз њега и за њега створено.
17 Он је пре свега
и у њему се све држи на окупу.
18 Он је и Глава телу – Цркви.
Он је Почетак, Прворођени из мртвих,
да у свему буде први.
19 Јер, Богу се свидело да у њему настани сву пуноћу
20 и да кроз њега –
успоставивши мир његовом крвљу на крсту –
са собом потпуно помири све,
било на земљи, било на небесима.
21 Некада сте, због својих злих дела, и ви били отуђени од Бога и непријатељски расположени. 22 Али, сада вас је смрћу Христовог људског тела Бог помирио са собом да вас пред себе постави свете, без мане и беспрекорне 23 – ако останете утемељени и чврсти у вери и непоколебљиви у нади еванђеља које сте чули, које је проповедано сваком створењу под небом, а чији сам ја, Павле, постао служитељ.
Павлов труд
24 Сада се радујем у својим страдањима за вас и у свом телу допуњујем оно што недостаје Христовим мукама за његово тело, које је Црква. 25 Ја сам постао њен служитељ по налогу који ми је дао Бог: да вам објавим Божију реч у њеној пуноћи – 26 тајну која је вековима и поколењима била скривена, а сада је објављена његовим светима. 27 Њима је Бог хтео да обзнани колико је међу незнабошцима богатство славе ове тајне, која је Христос у вама, нада у славу.
28 Ми њега објављујемо, уразумљујући сваког човека и поучавајући сваког човека са свом мудрошћу да сваког човека доведемо до савршенства у Христу.
Исус код Марте и Марије
38 Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу. 39 Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори.
40 Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.«
41 »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега, 42 а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International