Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
Јелисије враћа у живот сина богате Шунемке
8 Једног дана Јелисије оде у Шунем. Тамо је живела једна богата жена, која га позва да једе код ње. И отада је, кад год је пролазио онуда, ишао онамо да једе.
9 Она рече своме мужу: »Знам да је овај човек који често долази овамо Божији свети човек. 10 Хајде да му направимо собицу на крову и ставимо у њу постељу, сто, столицу и светиљку, па нека борави у њој кад год дође к нама.«
11 Када је једног дана Јелисије опет дошао, попе се у своју собу и леже, 12 па рече свом слузи Гехазију: »Позови Шунемку.«
Овај је позва и она стаде пред Јелисија, 13 а он рече слузи: »Кажи јој: ‚Лепо си се старала о нама. Шта ми можемо да учинимо за тебе? Треба ли да кажемо коју реч за тебе цару или заповеднику војске?‘«
Она одговори: »Ја живим међу својим народом.«
14 »Шта да учинимо за њу?« упита Јелисије.
А Гехази рече: »Ето, она нема сина, а муж јој је стар.«
15 Тада Јелисије рече: »Позови је.«
И он је позва, а она стаде код улаза.
16 »Догодине у ово време«, рече Јелисије, »у наручју ћеш држати сина.«
»Не, господару«, одврати она. »Не заваравај своју слушкињу, Божији човече.«
17 Али жена затрудне и роди сина баш у оно време наредне године за које јој је Јелисије и рекао.
14 Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху. 15 Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим. 16 Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. 17 У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени. 18 Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не. 19 Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу. 20 Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
21 Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло. 22 Својим унутрашњим бићем уживам у Божијем закону, 23 али у својим удовима видим један други закон, који води рат против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. 24 Јадан ти сам ја човек! Ко да ме избави од овог смртног тела? 25 Хвала Богу кроз Исуса Христа, нашега Господа! Тако, дакле, ја својим умом служим Божијем закону, а својим телом закону греха.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International