Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
3 Честите води њихово поштење,
а неверне уништава њихова дволичност.
4 Богатство не помаже на дан гнева,
а праведност избавља од смрти.
5 Праведност поравнава пут беспрекорноме,
а опакога обара његова опакост.
6 Праведност избавља честите,
а неверни падају у замку пожуде.
7 Када опак човек умре, његова нада пропада,
ништавно је све чему се надао од своје моћи.
8 Праведник се избавља из невоље,
а опаки у њу упада место њега.
9 Безбожник речима уништава ближњега,
а праведници се спасавају знањем.
10 Када је праведницима добро, град се весели,
а када страдају опаки, клицање се ори.
11 Због благослова на честитима град се уздиже,
а због речи опаких људи пропада.
12 Човек без памети руга се ближњему,
а уман човек ћути.
13 Оговарач издаје поверење куд год иде,
а поуздан човек чува тајну.
Излечење двојице слепих
27 Док је Исус одлазио оданде, пођоше за њим два слепа човека, вичући: »Смилуј нам се, Сине Давидов!«
28 Када је ушао у кућу, они слепи му приђоше, а он их упита: »Верујете ли да ја то могу да учиним?«
А они рекоше: »Да, Господе!«
29 Он онда дотаче њихове очи и рече: »Нека вам буде по вашој вери.«
30 И они прогледаше.
Тада их Исус строго опомену: »Пазите да нико не сазна за ово.«
31 Али они одоше и по целом том крају пронеше глас о њему.
Излечење немога
32 Док су они излазили, доведоше му једног немог човека, опседнутог демоном. 33 Када је демон истеран из њега, неми човек проговори.
Народ се задиви и рече: »Никад нешто слично није виђено у Израелу!«
34 А фарисеји су говорили: »Он истерује демоне уз помоћ демонског владара!«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International