Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
14 Ко нема љубави према пријатељу
одбацује и страх од Свесилнога.
15 Али, моја браћа су непоуздана
као поток без сталнога тока,
као потоци који се изливају
16 мутни од леда
и растопљеног снега,
17 који у сушно доба престају да теку
и од жеге нестају из корита.
18 С пута свога корита скрећу,
залазе у празно и пропадају.
19 Каравани из Теме их траже,
путници из Сабе им се надају.
20 И разочарају се, јер су се уздали,
кад стигну до њих, виде да су се преварили.
21 Ви сте мени постали такви –
видели сте страхоту, и уплашили се.
22 Зар сам вам рекао: ‚Дајте ми нешто,
дајте мито за мене од свог богатства,
23 избавите ме из руку непријатеља,
спасите ме из канџи безочнога‘?
24 Поучите ме, и ућутаћу.
Покажите ми где сам погрешио.
25 Како боле речи искрене!
Али, на шта то циљају ваши прекори?
26 Зар мислите речи да прекорите
кад су ветар речи очајника?
27 За сироче бисте бацали коцку
и својим пријатељем трговали.
28 Сада ме, молим вас, погледајте:
зар бих вас лагао у лице?
29 Попустите, не будите неправедни,
размислите: о мојој праведности је реч.
30 Зар ми је зло на језику?
Зар моја уста не разликују лажи?
Закон и обећање
15 Браћо, људским језиком говорим: ни пуноважно човеково завештање нико не поништава нити му шта додаје. 16 А обећања су изречена Аврааму и његовом потомству. Писмо не каже: »и потомцима«, као да подразумева многе, него: »и твом потомству«[a], подразумевајући једнога, а то је Христос. 17 Ово хоћу да кажем: Закон, који је настао четири стотине тридесет година касније, не поништава савез који је Бог раније потврдио и не укида обећање. 18 Јер, ако се наследство добија на основу Закона, онда се не добија на основу обећања, а Бог га је обећањем даровао Аврааму.
19 Чему, дакле, Закон? Додат је због прекршаја, до доласка Потомка на кога се односи обећање. Ступио је на снагу преко анђелâ и преко једног посредника. 20 А посредника нема где је само један – а Бог је један.
21 Да ли је, дакле, Закон у супротности са Божијим обећањима? Нипошто! Јер, да је дат закон који је у стању да донесе живот, онда би праведност заиста долазила од Закона. 22 Али, Писмо је све људе затворило под грех, да онима који верују обећање буде дато кроз веру у Исуса Христа.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International