Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 ГОСПОД царује –
нека дрхте народи.
На престолу седи међу херувимима –
нека се земља тресе.
2 Велик је ГОСПОД на Сиону,
узвишен над свим народима.
3 Нека захваљују твоме Имену,
великом и страшном.
Он је свет!
4 Силни Царе, ти волиш правду.
Правичност си учврстио,
право и праведно поступаш у Јакову.
5 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се код његовог подножја.
Он је свет!
6 Мојсије и Аарон били су међу његовим свештеницима,
Самуило међу онима који његово Име призивају.
Призвали би ГОСПОДА, и он би их услишио.
7 Говорио им је из стуба од облака.
Држали су се његових прописа
и уредби које им је дао.
8 Услишавао си их, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Био си им Бог који прашта,
иако си кажњавао њихова злодела.
9 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се на његовој светој гори.
Јер, свет је ГОСПОД, наш Бог.
18 А дечак Самуило је служио пред ГОСПОДОМ обучен у ланени наплећак. 19 Мајка му је сваке године шила мали огртач и доносила му га када би с мужем долазила да принесу годишњу жртву.
20 Ели би тада благосиљао Елкану и његову жену, говорећи: »Нека ти ГОСПОД дâ потомке од ове жене, да замене ово дете које је затражила у молитви, па га дала ГОСПОДУ.«
Потом би се вратили кући.
21 ГОСПОД се смиловао Ани, па је опет могла да затрудни. Тако је родила још три сина и две кћери.
А дечак Самуило је растао пред ГОСПОДОМ.
Сабор у Јерусалиму
15 А неки дођоше из Јудеје, па почеше да уче браћу: »Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.«
2 Када је између њих и Павла и Варнаве настала немала расправа и препирка, одредише Павла, Варнаву и још неке да, због овог спора, оду у Јерусалим апостолима и старешинама. 3 Тако их црква испрати на пут, а они су, пролазећи кроз Феникију и Самарију, причали о обраћењу незнабожаца, што сву браћу веома обрадова.
4 Када су стигли у Јерусалим, примише их црква, апостоли и старешине, а они известише шта је Бог учинио преко њих.
5 Али устадоше неки верници из фарисејске странке, па рекоше: »Незнабошци треба да се обрежу и треба да им се нареди да се држе Мојсијевог закона.«
Писмо незнабошцима
22 Тада апостоли и старешине са целом црквом одлучише да између себе изаберу људе које ће са Павлом и Варнавом послати у Антиохију. Тако изабраше Јуду званог Варсава и Силу, водеће људе међу браћом, 23 па по њима послаше ово писмо:
»Апостоли и старешине, браћа, браћи из незнабоштва у Антиохији, Сирији и Киликији, поздрав.
24 Пошто смо чули да су неки од нас дошли, без наше заповести, и збунили вас речима и узнемирили вашу душу, 25 једнодушно смо одлучили да изаберемо неке људе и да вам их пошаљемо с нашим драгима Варнавом и Павлом, 26 људима који су своје животе ставили на коцку за име нашега Господа Исуса Христа. 27 Стога шаљемо Јуду и Силу, а они ће вас о овом и усмено обавестити. 28 Одлучили смо, Свети Дух и ми, да вас не оптерећујемо ничим више поврх ових неопходних ствари: 29 да се уздржавате од хране жртвоване идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда. Ако се будете чували свега овога, добро ћете чинити.
Остајте здраво.«
30 Тако их, дакле, испратише на пут, и они одоше у Антиохију. Окупише све и предадоше им писмо. 31 Када су га људи прочитали, обрадоваше се охрабрењу, 32 а Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим речима охрабрише и учврстише браћу. 33 Пошто су тамо провели неко време, браћа их у миру испратише онима који су их послали. 34 [a] 35 Павле и Варнава остадоше у Антиохији, учећи народ и са многим другима проповедајући Господњу реч.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International