Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 ГОСПОД царује –
нека дрхте народи.
На престолу седи међу херувимима –
нека се земља тресе.
2 Велик је ГОСПОД на Сиону,
узвишен над свим народима.
3 Нека захваљују твоме Имену,
великом и страшном.
Он је свет!
4 Силни Царе, ти волиш правду.
Правичност си учврстио,
право и праведно поступаш у Јакову.
5 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се код његовог подножја.
Он је свет!
6 Мојсије и Аарон били су међу његовим свештеницима,
Самуило међу онима који његово Име призивају.
Призвали би ГОСПОДА, и он би их услишио.
7 Говорио им је из стуба од облака.
Држали су се његових прописа
и уредби које им је дао.
8 Услишавао си их, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Био си им Бог који прашта,
иако си кажњавао њихова злодела.
9 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се на његовој светој гори.
Јер, свет је ГОСПОД, наш Бог.
11 Елкана се потом врати кући у Раму, а дечак остаде да служи пред ГОСПОДОМ под надзором свештеника Елија.
Грех Елијевих синова
12 Елијеви синови, свештеници, били су погани људи и нису марили за ГОСПОДА. 13 Овако су поступали с народом: кад год би неко приносио жртву, док се месо још кувало, свештеников слуга би долазио с трозубом виљушком у руци 14 и забадао је у шерпу, котао, казан или лонац, и што год би се наболо на виљушку, свештеник би узимао за себе. Тако су поступали са свим Израелцима који су долазили у Шило.
15 Чак и пре него што би лој био спаљен, свештеников слуга би дошао и рекао човеку који приноси жртву: »Дај свештенику меса, да га испече. Он неће да прими кувано месо од тебе, него само сирово.«
16 Ако би му човек тада рекао: »Нека се прво спали лој, па онда узми шта год хоћеш«, слуга би му одвратио: »Не! Дај ми га одмах! Ако нећеш, узећу га силом!«
17 Грех ових младића био је врло велик пред ГОСПОДОМ, јер су се с презиром односили према дару који се приносио ГОСПОДУ.
19 Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?« 20 Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«(A) 21 Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?
22 А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст 23 да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу 24 – на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца? 25 Као што каже у Осији:
»Својим народом назваћу народ који није мој
и невољену вољеном«(B)
26 и:
»На оном месту где им је речено:
‚Нисте мој народ‘,
биће названи ‚синови Бога живога‘.«(C)
27 А Исаија виче о Израелу:
»Ако народа Израеловог буде колико и морског песка,
ипак ће се спасти само Остатак.
28 Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«(D)
29 И као што је Исаија пророковао:
»Да нам Господ над војскама
не остави потомство,
постали бисмо као Содома
и на Гомору бисмо личили.«(E)
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International