Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Бог позива Самуила

3 Дечак Самуило служио је пред ГОСПОДОМ под Елијевим надзором. У то време је ГОСПОД ретко говорио људима, а ни виђења нису била честа.

² Једне ноћи, док је Ели, чије су очи већ биле толико слабе да је једва шта видео, лежао на свом уобичајеном месту, ³ а Божија светиљка још није била угашена, Самуило је спавао у ГОСПОДЊЕМ храму, где се налазио Божији ковчег.

⁴ ГОСПОД зовну Самуила, а он одговори: »Молим?« ⁵ па отрча Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

Али Ели му одговори: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.«

И он се врати и леже.

⁶ ГОСПОД га опет зовну: »Самуило!« па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

А Ели рече: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.«

⁷ Самуило тада још није познавао ГОСПОДА, јер му се реч ГОСПОДЊА још није била открила.

⁸ ГОСПОД зовну Самуила трећи пут, па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

Тада Ели схвати да је то ГОСПОД звао дечака, ⁹ па му рече: »Иди и лези, па ако те опет зовне, реци: ‚Говори, ГОСПОДЕ. Твој слуга те слуша.‘«

И Самуило оде и леже на своје место.

¹⁰ Тада ГОСПОД дође и стаде тамо, па зовну као и раније: »Самуило! Самуило!«

А Самуило рече: »Говори. Твој слуга те слуша.«

¹¹ ГОСПОД рече Самуилу: »Ево, учинићу нешто у Израелу од чега ће свакоме ко за то чује забридети оба уха. ¹² Тога дана ћу против Елија од почетка до краја спровести све што сам рекао против његове породице. ¹³ Јер, рекао сам му да ћу његову породицу довека осудити због греха за који је знао: његови синови су ме презрели, а он их није обуздао. ¹⁴ Зато сам се заклео Елијевој породици: ‚Грех Елијеве породице никада неће бити окајан никаквом жртвом ни даром.‘«

¹⁵ Самуило остаде да лежи до јутра, а онда отвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ. Плашио се да Елију исприча своје виђење.

¹⁶ Али Ели га позва говорећи: »Самуило сине!«

А Самуило одврати: »Молим?«

¹⁷ »Шта ти је рекао?« упита Ели. »Немој ништа да тајиш од мене. Бог те најстроже казнио ако ми затајиш ишта од онога што ти је рекао.«

¹⁸ И Самуило му све исприча, ништа не затајивши.

Тада Ели рече: »Он је ГОСПОД. Нека учини како мисли да је најбоље.«

¹⁹ Самуило је растао, а ГОСПОД је био с њим и није дао да се не обистини иједна од његових речи^[a]. ²⁰ Тако је сав Израел, од Дана до Беер-Шеве, увидео да је Самуило осведочен пророк ГОСПОДЊИ.

Хоровођи. Давидов. Псалам.

⁵ Јер, ми не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа, а себе као ваше слуге ради Исуса. ⁶ Бог, који је рекао: »Нека светлост засветли из таме«^[a], засветлео је у нашем срцу, да се просветлимо спознањем Божије славе на Христовом лицу.

⁷ А то благо имамо у глиненим посудама, да би било очигледно да је ова изванредно велика сила од Бога, а не од нас. ⁸ У свему притиснути али не и притешњени, двоумећи се али не очајавајући, ⁹ прогањани али не и напуштени, обарани али не и уништени, ¹⁰ ми у свом телу стално носимо Исусово умирање, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем телу. ¹¹ Јер, нас, живе, стално предају смрти ради Исуса, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем смртном телу. ¹² Тако у нама делује смрт, а у вама живот.

Господар суботе

(Мт 12,1-8; Лк 6,1-5)

²³ Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици почеше уз пут да кидају класове.

²⁴ Тада му фарисеји рекоше: »Гледај, чине оно што не сме да се чини у суботу!«

²⁵ »Зар нисте никад читали«, упита их он, »шта је Давид из нужде учинио кад су он и његови пратиоци огладнели? ²⁶ Ушао је у Божији дом – тада је Авијатар био првосвештеник – и јео свете хлебове, које не сме да једе нико осим свештеникâ, и дао и својим пратиоцима?«

²⁷ Онда им рече: »Субота је створена ради човека, а не човек ради суботе. ²⁸ Тако је Син човечији господар и суботе.«

Излечење човека са осушеном руком

(Мт 12,9-14; Лк 6,6-11)

3 Када је Исус опет ушао у синагогу, тамо је био један човек са осушеном руком. ² А они су будно пазили на Исуса да виде да ли ће га излечити у суботу, како би могли да га оптуже.

³ »Стани у средину«, рече Исус човеку са осушеном руком, ⁴ па упита остале: »Да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«

Али они су ћутали.

⁵ Он их гневно погледа, потресен због окорелости њиховог срца, па рече човеку: »Испружи руку.«

И овај је испружи и рука му постаде сасвим здрава.

⁶ Тада фарисеји изађоше и одмах са иродовцима почеше да се договарају против Исуса – како да га убију.