Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
Фараон креће у потеру за Израелцима
14 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Реци Израелцима да се врате и да се утаборе пред Пи-Хахиротом, између Мигдола и мора. Утаборите се уз море преко пута Ваал-Цефона. 3 Фараон ће рећи за Израелце: ‚Лутају земљом збуњени, јер их је пустиња затворила.‘ 4 Отврднућу фараоново срце, и он ће кренути у потеру за њима. Али ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, па ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.«
И Израелци учинише тако.
5 Када су египатском цару рекли да је народ побегао, фараон и његови службеници се предомислише о Израелцима, па рекоше: »Шта смо то урадили? Пустили смо Израелце да оду и више нам неће служити.«
6 Зато фараон нареди да му спреме кола, па поведе своју војску. 7 Он узе шест стотина најбољих борних кола и сва остала кола из Египта, са заповедницима над свима њима. 8 ГОСПОД је отврднуо срце фараону, египатском цару, да би овај кренуо у потеру за Израелцима, који су смело излазили из земље. 9 Тако Египћани кренуше у потеру за Израелцима. Сва фараонова кола с коњима и његови коњаници и војска сустигоше их док су били утаборени крај мора, близу Пи-Хахирота, преко пута Ваал-Цефона.
Бог раздваја воде Црвеног мора
10 Када се фараон приближио, Израелци угледаше Египћане како иду за њима, па се силно уплашише и завапише ГОСПОДУ.
11 »Зар није било гробова у Египту«, упиташе Мојсија, »па си нас довео да изгинемо у пустињи? Шта нам учини тиме што си нас извео из Египта? 12 Зар ти још у Египту нисмо рекли: ‚Окани нас се! Служићемо Египћанима.‘? Зар није боље да служимо Египћанима него да изгинемо у пустињи?«
13 »Не бојте се«, рече Мојсије народу. »Чврсто стојте, па ћете видети како ће вас ГОСПОД данас спасти. Египћане које данас видите више никад нећете видети. 14 ГОСПОД ће се борити за вас, а ви само будите мирни.«
15 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Зашто си завапио к мени? Реци Израелцима да крену даље, 16 а ти дигни свој штап, пружи руку над море и раздвој га, да Израелци прођу кроз море по сувом. 17 Ја ћу Египћанима отврднути срце, па ће кренути за њима, а ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, на његовим колима и коњаницима. 18 Египћани ће знати да сам ја ГОСПОД када се прославим на фараону, на његовим колима и коњаницима.«
9 »А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим 10 и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором. 11 Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране. 12 Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут. 13 А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло. 14 После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – седамдесет пет душа – 15 и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци, 16 па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International