Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
8 Дете је порасло и престало да сиса. А онога дана када је Исаак престао да сиса, Авраам приреди велику гозбу.
Агара и Јишмаел отерани
9 Сара виде како се син кога је Аврааму родила Египћанка Агара руга, 10 па рече Аврааму: »Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник са мојим сином, са Исааком.«
11 То веома узруја Авраама, јер се тицало његовог сина.
12 Али Бог му рече: »Немој да се узрујаваш због дечака и своје робиње. Послушај све што ти Сара каже, јер ће се твоје потомство рачунати по Исааку. 13 А и од сина робиње начинићу народ, јер је и он твој потомак.«
14 Авраам устаде рано ујутро, узе хране и мешину воде и даде их Агари. То јој напрти на плећа, па је отпреми заједно са дечаком. Она оде, па је лутала по пустињи Беер-Шеви. 15 Када је у мешини нестало воде, она стави дете под један жбун, 16 па оде и седе подаље, отприлике колико лук може да добаци, јер је мислила: »Не могу да гледам како дете умире.«
И док је тако седела, гласно заплака.
17 Бог чу дечаков плач, па Божији анђео позва Агару са неба и рече јој: »Шта је, Агаро? Не бој се. Бог је чуо како дечак тамо плаче. 18 Устани, подигни дечака и утеши га, јер ћу од њега начинити велик народ.«
19 Тада јој Бог отвори очи, и она виде бунар с водом, па оде и напуни мешину и даде дечаку да пије.
20 Бог је био са дечаком док је одрастао. Живео је у пустињи и постао стрелац. 21 Док је живео у пустињи Паран, мајка му из Египта доведе жену.
Молитва Давидова.
1 Чуј ме, ГОСПОДЕ, услиши ме,
јер сиромах сам и убог.
2 Душу ми чувај, јер сам ти веран.
Ти си мој Бог; спаси мене, свога слугу,
који се у тебе узда.
3 Смилуј ми се, Господе,
јер ти поваздан вапијем.
4 Обрадуј свога слугу,
јер за тобом жудим, Господе.
5 Ти си, Господе, добар и спреман да прашташ,
препун љубави према онима који ти вапију.
6 Чуј, ГОСПОДЕ, моју молитву,
помно саслушај мој вапај за милост.
7 Вапијем ти у дан своје невоље,
јер ћеш ме услишити.
8 Нема међу боговима таквог као ти, Господе,
и нема делâ као што су твоја.
9 Доћи ће сви народи које си створио
и поклонити се пред тобом, Господе,
и Име твоје славити.
10 Јер, ти си велик
и чудесна дела чиниш;
ти једини си Бог.
16 Окрени се к мени и смилуј ми се;
дај своје снаге своме слузи
и спаси сина своје слушкиње.
17 Покажи ми знак своје доброте –
нека га виде они што ме мрзе,
и постиде се,
јер си ми ти помогао, ГОСПОДЕ, и утешио ме.
Мртви греху, живи у Христу
6 Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо у греху да се умножи милост? 2 Нипошто! Како можемо ми који смо умрли греху и даље да живимо у њему? 3 Или, зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса у његову смрт крштени? 4 Крштењем смо, дакле, заједно с њим сахрањени у смрт, да и ми, као што је Христос Очевом славом васкрснут из мртвих, живимо новим животом. 5 Јер, ако смо овако с њим сједињени у његовој смрти, бићемо сједињени и у његовом васкрсењу. 6 Ово знамо: наш стари човек је распет са Христом да се обеснажи грешно тело, да више не будемо слуге греха – 7 јер ко је умро, решио се греха.
8 Па, ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо с њим и живети, 9 знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире – смрт више нема власт над њим. 10 Смрћу којом је умро, умро је греху једном заувек, а животом којим живи, живи Богу.
11 Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу.
24 »Ниједан ученик није изнад свога учитеља, ни слуга изнад свога господара. 25 Довољно је ученику да буде као његов учитељ, а слузи да буде као његов господар. Ако су домаћина назвали Веелзевулом[a], колико ће више тако звати његове укућане?«
Кога се треба бојати
(Лк 12,2-7)
26 »Не бојте их се, дакле, јер нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати. 27 Оно што вам говорим у тами, говорите на светлости, и оно што вам се шапуће на ухо, објављујте са кровова. 28 Не бојте се оних што убијају тело, а не могу да убију и душу. Него, више се бојте онога који може да уништи и душу и тело у паклу. 29 Зар се два врапца не продају за један асарион[b]? А ниједан од њих не пада на земљу без вашега Оца. 30 Па вама је и сва коса на глави избројана. 31 Не бојте се, дакле; ви вредите више од много врабаца.«
Признавање Христа пред људима
(Лк 12,8-9)
32 »Ко год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред својим Оцем, који је на небесима. 33 А ко год се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред својим Оцем, који је на небесима.«
Не мир, него мач
(Лк 12,51-53; 14,26-27)
34 »Немојте да мислите да сам дошао да на земљу донесем мир. Нисам дошао да донесем мир, него мач. 35 Дошао сам да окренем
‚човека против његовог оца,
кћер против мајке,
снаху против свекрве.
36 Човеку ће његови укућани бити непријатељи.‘[c]
37 »Ко оца или мајку воли више него мене, није ме достојан. Ко сина или кћер воли више него мене, није ме достојан. 38 Ко не носи свој крст и не иде за мном, није ме достојан. 39 Ко нађе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International