Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Молитва Давидова.
1 Чуј ме, ГОСПОДЕ, услиши ме,
јер сиромах сам и убог.
2 Душу ми чувај, јер сам ти веран.
Ти си мој Бог; спаси мене, свога слугу,
који се у тебе узда.
3 Смилуј ми се, Господе,
јер ти поваздан вапијем.
4 Обрадуј свога слугу,
јер за тобом жудим, Господе.
5 Ти си, Господе, добар и спреман да прашташ,
препун љубави према онима који ти вапију.
6 Чуј, ГОСПОДЕ, моју молитву,
помно саслушај мој вапај за милост.
7 Вапијем ти у дан своје невоље,
јер ћеш ме услишити.
8 Нема међу боговима таквог као ти, Господе,
и нема делâ као што су твоја.
9 Доћи ће сви народи које си створио
и поклонити се пред тобом, Господе,
и Име твоје славити.
10 Јер, ти си велик
и чудесна дела чиниш;
ти једини си Бог.
Јаков поново у Бетелу
35 Бог рече Јакову: »Спреми се, па иди у Бетел и тамо живи. Тамо подигни жртвеник Богу који ти се показао када си бежао од свога брата Исава.«
2 Јаков рече својим укућанима и свима који су били с њим: »Одбаците туђе богове које имате са собом, очистите се и пресвуците, 3 а онда хајдемо у Бетел. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио када сам био у невољи и био са мном на путу којим сам ишао.«
4 Тако они предадоше Јакову све туђе богове које су имали и минђуше које су носили на ушима, а Јаков то закопа под једном смрдљиком код Сихема.
Прогон апостола
17 Тада се првосвештеник и све његове присталице – то јест садукејска странка – испунише завишћу, 18 па похваташе апостоле и бацише их у јавни затвор.
19 Али Господњи анђео ноћу отвори врата тамнице, па их изведе и рече: 20 »Идите, станите у Храм и говорите народу све о овом Животу.«
21 И они га послушаше, па у зору уђоше у Храм и почеше да уче народ.
Када су првосвештеник и његове присталице дошли, сазваше Синедрион и све старешине Израела, па послаше у затвор да доведу апостоле.
22 Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише: 23 »Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.«
24 Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.
25 Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«
26 Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International