Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Песма приликом успињања до Храма.

Сарина смрт

23 Сара је живела 127 година. ² Умрла је у Кирјат-Арби, то јест Хеврону, у Ханаану, а Авраам уђе да је ожали и оплаче.

³ Када је устао од своје покојне жене, Авраам рече Хетитима: ⁴ »Ја сам међу вама дошљак и насељеник. Продајте ми овде место за сахрањивање, да могу да сахраним своју покојницу.«

⁵ Хетити му одговорише: ⁶ »Чуј нас, господару. Ти си моћан поглавар међу нама. Сахрани своју покојницу у нашој најбољој гробници. Ниједан од нас неће ти ускратити своју гробницу да у њој сахраниш своју покојницу.«

⁷ На то Авраам устаде и поклони се народу оне земље, Хетитима, ⁸ па им рече: »Ако хоћете да ми дозволите да овде сахраним своју покојницу, онда ме саслушајте и заузмите се за мене код Ефрона сина Цохаровог, ⁹ да ми прода пећину Махпелу, која припада њему, а налази се на крају његовог поља. Нека ми је прода по пуној цени, да ми буде место за сахрањивање међу вама.«

¹⁰ А Ефрон је седео са осталим Хетитима и он одговори Аврааму пред свим Хетитима који су дошли на капију његовог града: ¹¹ »Не, господару. Чуј ме: Дајем ти поље и дајем ти пећину која је на њему – дајем ти то у присуству мојих сународника. Сахрани своју покојницу.«

¹² Авраам се опет поклони народу оне земље, ¹³ па рече Ефрону пред њима: »Молим те да ме саслушаш. Платићу ти колико поље вреди. Прихвати моју понуду, да могу тамо да сахраним своју покојницу.«

¹⁴ А Ефрон одговори Аврааму: ¹⁵ »Чуј ме, господару. Та земља вреди четири стотине шекела^[a] сребра, а то није ништа ни за мене ни за тебе. Сахрани своју покојницу.«

¹⁶ Авраам се сложи с Ефроном и измери му сребра колико је овај поменуо пред осталим Хетитима: четири стотине шекела сребра трговачке мере.

¹⁷ Тако Ефроново поље у Махпели близу Мамре – и поље и пећина на њему и све дрвеће унутар његових међа – пређоше ¹⁸ у Авраамово власништво у присуству свих Хетита који су дошли на градску капију. ¹⁹ После тога Авраам сахрани своју жену Сару у пећини на пољу Махпели близу Мамре, то јест Хеврона, у Ханаану.

3 Пошто више нисмо могли да издржимо, сматрали смо да је најбоље да сами останемо у Атини, ² а да пошаљемо Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у ширењу Христовог еванђеља, да вас учврсти и ободри у вашој вери, ³ да се нико не поколеба у овим невољама. И сами, наиме, знате да смо одређени за невоље, ⁴ јер смо вам, док смо били код вас, унапред говорили да ће нас оне снаћи. И, као што знате, тако је и било. ⁵ Када, дакле, више нисам могао да издржим, послао сам Тимотеја да сазнам о вашој вери. Плашио сам се да вас можда Кушач није довео у искушење, па да је наш труд био узалудан.