Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 ГОСПОДА волим, јер мој глас чује,
мој вапај за милост.
2 Зато што к мени окреће ухо,
призиваћу га свег свог живота.
12 Како да узвратим ГОСПОДУ
за све добро које ми је учинио?
13 Дићи ћу чашу спасења
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
14 Извршићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом.
15 Драгоцена је у очима ГОСПОДЊИМ
смрт верних његових.
16 Твој сам слуга, ГОСПОДЕ,
твој слуга, син твоје слушкиње;
ти си ме мојих окова ослободио.
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
18 Испунићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом,
19 у двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ,
усред тебе, Јерусалиме.
Алилуја!
Исаак и Ревека
24 Авраам је већ био веома стар, и ГОСПОД га је у свему благословио.
2 Он рече најстаријем слузи у своме дому, оном који је управљао свим његовим имањем: »Стави руку под моје бедро 3 и закуни ми се ГОСПОДОМ, Богом неба и земље, да мом сину нећеш за жену довести неку од кћери Ханаанаца, међу којима живим, 4 него да ћеш отићи у моју земљу, мојој родбини, и тамо наћи жену за мог сина Исаака.«
5 »А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу?« упита га слуга. »Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си дошао?«
6 »Нипошто не води мог сина онамо!« рече Авраам. 7 »ГОСПОД, Бог неба, који ме извео из дома мога оца и земље моје родбине, говорио је са мном и заклео ми се: ‚Твом потомству ћу дати ову земљу.‘ Он ће пред тобом послати анђела да би ти могао оданде да доведеш жену за мог сина. 8 А ако та жена не буде хтела да пође овамо с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве коју си ми дао. Али, мог сина нипошто не води тамо!«
9 Тада слуга стави руку под бедро свога господара Авраама и закле му се.
35 »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘(A) – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. 36 И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.
37 »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘(B) 38 То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. 39 Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. 40 ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘(C) 41 И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку. 42 Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама[a], као што је записано у Књизи пророкâ:
»‚Да ли си ми приносио
клане и житне жртве
четрдесет година у пустињи,
народе Израелов?
43 Носили сте шатор Молохов
и звезду вашег бога Рефана,
идоле које сте направили
да им се клањате!
Зато ћу вас у изгнанство послати‘,
даље од Вавилона.(D)
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International