Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Vav

Abraham se zauzima za Sodomu

¹⁶ Kad su ta trojica krenula, pogledala su prema Sodomi, a Abraham je išao s njima da ih isprati.

¹⁷ Tada je BOG rekao u sebi: »Zašto bih skrivao od Abrahama što namjeravam učiniti? ¹⁸ Od njega će postati velik i moćan narod, i po njemu će biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji. ¹⁹ Neću to skrivati jer sam ga izabrao da pouči svoju djecu i potomke da slušaju BOGA i čine ono što je ispravno i pravedno. Tako ću ja, BOG, moći izvršiti ono što sam obećao Abrahamu.«

²⁰ I BOG mu reče: »Velike su optužbe protiv Sodome i Gomore i jako je težak njihov grijeh! ²¹ Sići ću i vidjeti jesu li zaista radili sve ono što sam čuo u optužbama.«

²² Ona druga dvojica krenula su odande prema Sodomi, a Abraham je još stajao pred BOGOM.

²³ Zatim mu se približio i upitao: »Hoćeš li zaista uništiti nedužne^[a] zajedno s krivima? ²⁴ A što ako u gradu ima pedeset nedužnih, hoćeš li ga uništiti? Zar ga nećeš poštedjeti zbog pedeset nedužnih? ²⁵ Pa ne bi ti nešto takvo učinio. Ne bi ti pogubio nedužne zajedno s krivima, pa da nedužni prođu kao i krivi. Ma sigurno ne bi! Zar da Sudac čitavog svijeta ne postupi ispravno?«

²⁶ A BOG je rekao: »Ako u gradu Sodomi nađem pedeset nedužnih, poštedjet ću cijelo mjesto radi njih.«

²⁷ Abraham nastavi: »Znam da sam samo prah i pepeo, i da se nemam pravo ovako obraćati Gospodaru, ²⁸ ali što ako nedužnih bude pet manje od pedeset? Hoćeš li tada uništiti cijeli grad?«

»Ako u gradu nađem četrdeset i pet nedužnih«, rekao je Bog, »neću ga uništiti.«

²⁹ Abraham mu ponovo progovori: »Što ako se ondje nađe samo četrdeset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih četrdeset.«

³⁰ Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti što ponovo govorim. Što ako se nađe samo trideset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih trideset.«

³¹ Abraham nastavi: »Nemam pravo ovako se obraćati Gospodaru, ali što ako se ondje nađe samo dvadeset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih dvadeset.«

³² Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti ako još jednom progovorim. Što ako ih se ondje nađe samo deset?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih deset.«

³³ Kad su završili razgovor, BOG je otišao, a Abraham se vratio kući.

Sin Čovječji je gospodar šabata

(Mk 2,23-28; Lk 6,1-5)

12 U ono je vrijeme, na šabat, dan odmora, Isus prolazio kroz žitna polja. Njegovi su učenici ogladnjeli pa su počeli trgati klasje i jesti. ² Kad su to vidjeli farizeji, rekli su Isusu: »Gledaj! Tvoji učenici čine što nije dopušteno činiti na šabat.«

³ Tada im je Isus rekao: »Zar niste čitali što je David učinio kada su on i njegovi ljudi ogladnjeli? ⁴ Ušao je u Božju kuću i jeo posvećene kruhove prinesene Bogu iako ni njemu ni njegovim pratiocima nije bilo dopušteno da ih jedu, nego samo svećenicima. ⁵ Niste li čitali u Zakonu da na šabat svećenici u Hramu krše zakon o zabrani rada na šabat? No njima se to ne uzima za zlo. ⁶ No ja vam kažem da je ovdje nešto veće od Hrama. ⁷ Da ste shvatili što znači: ‘Želim da iskazujete milosrđe, a ne da prinosite žrtve’,^[a] ne biste osuđivali ove nedužne.

⁸ Jer, Sin je Čovječji gospodar i šabata.«