Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
4 На дан када је Елкана приносио жртву, својој жени, Фенини, и свим њеним синовима и ћеркама дао је по један жртвени део. 5 Међутим, Ани је дао два жртвена дела, зато што ју је волео, иако јој је Господ затворио материцу. 6 А њена супарница јој је загорчавала живот, понижавајући је што јој је Господ затворио материцу. 7 То се дешавало из године у годину. Кад год би Ана одлазила у Дом Господњи, Фенина би је понижавала. Зато је Ана плакала и није јела. 8 Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?“
9 Кад су завршили са јелом и пићем у Силому, Ана је устала. А Илије, свештеник, седео је на столици код довратка Дома Господњег. 10 Огорчене душе Ана се помолила Господу горко плачући. 11 Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе.“
12 Док се она тако дуго молила пред Господом, Илије је мотрио на њена уста. 13 Ана се молила у себи, само су јој се усне мицале. Глас јој се није чуо, па је Илије мислио да је пијана. 14 Илије јој рече: „Колико ћеш још бити пијана? Окани се вина!“
15 Ана му одговори: „Не, мој господару. Ја сам жена ојађене душе. Нисам пила ни вина ни жестока пића, већ изливам своју душу пред Господом. 16 Не сматрај своју слушкињу неваљалом женом, јер сам све до сад говорила од велике тегобе и јада.“
17 Илије одврати: „Иди у миру. Нека ти Бог Израиљев да оно што си тражила од њега.“
18 А она рече: „Само да твоја службеница стекне твоју наклоност.“ Тада је жена отишла својим путем, па је јела, а лице јој више није било тужно.
19 Ујутро су устали и поклонили се Господу, па су се вратили. Кад су дошли кући у Раму, Елкана леже са својом женом Аном, и Господ је се сети. 20 Након извесног времена Ана затрудни и роди сина. Дала му је име „Самуило“, јер је рекла: „Измолила сам га од Господа.“
Анин хвалоспев
2 Ана се затим помолила овим речима:
„Весели се моје срце у Господу,
Подиже се рог[a] мој у Господу.
Уста моја ликују над душманима мојим,
јер се радујем твојему спасењу.
2 Нико није свет као што је Господ;
нема никог осим тебе,
и нема Стене као што је Бог наш.
3 Не множите речи узносите,
нек из ваших уста охолост не излази,
јер Господ је Бог Свезнајући,
он просуђује дела човекова.
4 Лук се ломи јунацима,
а посрнули се опасују снагом.
5 Некад сити за хлеб се унајмљују,
а некад гладни не гладују више.
Нероткиња рађа седморо,
а мајка многих синова сахне.
6 Господ усмрћује и оживљује,
у Свет мртвих[b] спушта и оданде подиже.
7 Господ даје сиромаштво и богатство,
понижује и узвисује.
8 Сиромаха диже из прашине,
из буњишта диже убогога,
да их посади с племићима,
и додели им почасна места.
Јер Господњи су ступови земље,
на њима је основао васељену.
9 Он чува стопе својих верних,
а опаки ће пропасти у тами,
јер снагом човек неће надвладати.
10 Пропашће они што се противе Господу,
Господ ће на њих загрмети с небеса.
Он ће судити крајевима земље,
своме цару он ће дати снагу,
узвисиће рог помазанику своме.“
11 Сваки свештеник, додуше, свакодневно врши своју службу приносећи увек изнова исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. 12 А Христос је једном принео себе за грехе и заувек сео с десне стране Богу. 13 Он тамо чека све док његови непријатељи не буду постављени за постоље његових ногу. 14 Јер, он је једном жртвом заувек довео до савршенства оне који су посвећени.
15 А и Свети Дух нам сведочи о томе пошто је рекао:
16 „Ово је савез који ћу склопити са њима,
након тих дана, говори Господ:
ставићу своје законе у њихова срца,
и уписаћу их у њихов ум,
17 и нећу се више сећати њихових греха и безакоња.“
18 А кад су греси опроштени, жртве се више не приносе.
Надмоћност вере
Подстицање на истрајност
19 Према томе, браћо, имамо пуну слободу да уђемо у Светињу над светињама по крви Исуса, 20 који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, кроз своје тело. 21 И будући да имамо великог Свештеника који служи над домом Божијим, 22 приступајмо Богу с искреним срцем и с вером пуном поуздања, пошто су нам срца очишћена од зле савести, а тела опрана чистом водом. 23 Стога се чврсто држимо наде коју исповедамо, јер је веран онај који је обећао. 24 Усредсредимо се на то да подстичемо један другога на љубав и добра дела. 25 Не напуштајмо своју заједницу, као што неки обичавају, него охрабрујмо једни друге, тим пре што и сами видите да се приближава дан Господњи.
Пророштво о разорењу храма
13 Док је Исус излазио из храма, рече му један од његових ученика: „Учитељу, погледај ово дивно камење! Како су предивне ове грађевине!“
2 Исус му одговори: „Видиш ли ове велике грађевине? Неће овде остати ни камен на камену, који се неће порушити.“
3 Када је Исус седео на Маслинској гори, насупрот храму, упитају га насамо Петар, Јаков, Јован и Андрија: 4 „Реци нам, када ће се ово догодити и шта ће бити знак да је дошао крај свему овоме?“
5 Исус поче да им говори: „Пазите да вас ко не заведе! 6 Многи ће доћи у моје име говорећи: ’Ја сам тај!’ те ће многе завести. 7 А када чујете да се воде ратови и да се шире гласине о предстојећим ратовима, не плашите се, јер све то мора да се догоди, али то још није крај. 8 Подићи ће се народ на народ и царство на царство; биће земљотреса по разним местима и глади. Ово је тек почетак невоља.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.