Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

³ А ти си онај Свети,
    престо ти је на хвалама Израиљевим.
⁴ У тебе су се наши преци уздали,
    уздали се и ти их избави.
⁵ Теби су вапили и избављени били,
    у тебе се уздали и нису се осрамотили.

⁶ А ја сам црв, а не човек,
    ругло људима, презир народа.
⁷ Ко год ме види, тај ми се руга,
    цере ми се и машу главама:
⁸ „У Господа се уздао, нека га он избави,
    кад у њему радост налази.“

⁹ Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
    на грудима мајке дао ми починак.
¹⁰ Теби сам предан од мајчина крила,
    од утробе мајчине ти си Бог мој.

¹¹ Не удаљуј се од мене,
    јер невоља је близу,
    а помоћника нема.

¹² Окружише ме многи бикови,
    бикови ме васански опколише.
¹³ На мене су чељуст раширили,
    као лав што раздире и риче.
¹⁴ Попут воде живот ми истиче,
    све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
    и топи се у мојим грудима.
¹⁵ Снага ми се као цреп сасуши,
    језик ми је уз непце прионуо;
    у смртни си ме прах ставио.

⁴ Елем, знаш ли да је тако од давнина,
    од како је људски род на земљу стављен:
⁵ прекратка је радост зликоваца
    и за часак срећа безбожника.
⁶ Све и да се стасом дигне до небеса,
    да му глава облаке досегне,
⁷ исхлапиће довека ко сопствени измет,
    и питаће: ’Где је?’, они што су га виђали.
⁸ Попут сна ће испарити и неће га наћи,
    прогнаће га као ноћно привиђење.
⁹ Око које га је гледало видети га више неће;
    завичај га његов више неће видети.
¹⁰ Његови ће се синови додворавати сиромасима,
    а он ће рукама својим враћати од богатства свога.
¹¹ Кости су му пуне младалачке снаге
    која ће са њиме у прах лећи.

¹² Нека му је и слатко зло у устима његовим,
    што га скрива под језиком својим;
¹³ нека га штеди, нека га не пушта,
    нека га под непцем растапа;
¹⁴ та његова храна у цревима,
    у утроби његовој ће се претворити у отров кобре.
¹⁵ Повратиће из стомака свога благо прогутано,
    Бог ће му га избацити.
¹⁶ Отров кобри сиса,
    убиће га језик отровнице.
¹⁷ У потоке гледати неће,
    у брзаке река од меда и масла.
¹⁸ Вратиће шта је отео, неће моћи то да прогута;
    уживати неће добра своје трговине.
¹⁹ Јер је тлачио и запостављао сиромахе,
    харао је кућу коју зидао није.

²⁰ Његов стомак не зна шта је доста,
    спокоја му нема у ономе за чим жуди.
²¹ Неће имати шта више да прождере
    и зато му имање неће потрајати.
²² И када буде пун обиља биће у невољи,
    стићи ће га рука сваког страдалника.
²³ Али док буде пунио стомак свој,
    Бог ће му послати пламен гнева свога,
    као кишу на црева његова.
²⁴ И док бежи од гвозденог оружја,
    пробошће га стрела лука бронзанога.
²⁵ Када је извуче,
    када му изађе из леђа
и ко муња из жучи његове,
    доћи ће на њега ужас.
²⁶ Сва је тама сачувана за његово благо,
    прождраће га пламен нераспирен,
    зло нанеће преживелом шатора његовог.
²⁷ Небеса ће разоткрити његову кривицу,
    земља ће се подићи на њега.
²⁸ Поплављена биће летина куће његове,
    отплављена у дан Божијега гнева.
²⁹ Таква је од Бога судбина за зликовца,
    богомдано му наследство.“