Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Давидов.
26 Оправдај ме, Господе,
јер сам живео у недужности,
у Господа сам се поуздао,
поколебао се нисам.
2 Истражи ме, Господе, искушај ме,
испитај ми и нутрину и срце.
3 Ход свој управљам по твојој истини,
јер ми је твоја милост пред очима.
4 Ја не седим с лажљивцима,
с лицемерима се ја не дружим.
5 Ја мрзим збор зликоваца,
с опакима нећу ни да седнем.
6 Руке перем у својој невиности,
и идем око твог жртвеника, Господе,
7 да гласно уздигнем глас хвалоспева,
и другима причам о свим твојим чудима.
8 Волим, Господе, Пребивалиште твоје,
место у коме пребива твоја слава.
9 Не погуби моју душу с грешницима,
ни мој живот с људима крволочним;
10 на рукама је њима безакоње,
а десница пуна им је мита.
11 А ја ћу ходати у недужности;
откупи ме, смилуј ми се!
12 Моја нога стоји на равном месту:
на зборовима благосиљаћу Господа.
7 Не кулучи ли људски род на земљи
и нису ли му дани као дани најамникови?
2 Као слуга што уздише за хладом
и као најамник што чезне за надницом својом,
3 тако су и мени додељени месеци бесмисла,
тегобне су ми ноћи одређене.
4 Ако легнем, кажем: ’Кад ћу да устанем?’
Одужи се ноћ, додија ми
и преврћем се до зоре.
5 Тело ми се у црве и скорено блато обукло,
кожа ми је крастава и гнојна.
6 Дани моји прохујаше брже него ткање на разбоју,
до краја се одмотала нада.
7 Присети се да ми је живот дашак,
да ми очи више неће гледати добра!
8 Више ме неће гледати око које ме је гледало.
Твоје ће ме очи потражити
али мене више бити неће.
9 Као што се облак расплине, нестане,
тако се не диже онај што у Свет мртвих[a] сиђе;
10 не враћа се више кући својој,
завичај га његов више не познаје.
11 Тако ни ја нећу више да затискам уста своја.
Завапићу у тескоби духа свога,
јадаћу се у чемеру душе своје.
12 Шта сам ја то – море или морска неман –
да си стражу око мене поставио?!
13 Јер кад кажем: ’Постеља ће моја да утеши мене,
мој ће лежај да олакша жалопојке моје’,
14 ти сновима тад ме плашиш,
престрављујеш виђењима;
15 па су ми и вешала дража
и смрт више него живот.
16 Смучило ми се!
Па нећу ја довека да живим!
Прођи ме се, јер су дашак дани моји!
17 Па шта је човек да га тако уздижеш,
да ти је за срце прирастао;
18 да се бавиш њиме из јутра у јутро,
да га сваког трена искушаваш?
19 Докле?! Нећеш ли да скренеш свој поглед са мене?
Нећеш ли ме пустити насамо, док пљувачку ја своју прогутам?
20 Све и да сам сагрешио,
шта сам теби учинио, о, чувару људи?!
Зашто си ме себи ко мету ставио,
па сам ти постао терет?
21 Што ми не би преступ опростио
и кривицу моју мимоишао?
Јер, ја ћу лећи у прашину,
па кад ме потражиш –
мене више бити неће.“
14 Кад су фарисеји чули све ово, подсмевали су му се, јер су волели новац. 15 Исус им рече: „Ви се пред људима правите да сте праведни, али Бог познаје ваша срца. Јер што се међу људима сматра за изузетно, то је Богу гадно.
Мојсијев Закон и Царство Божије
16 Закон и Пророци су се навештавали до доласка Јована Крститеља. Од тада се проповеда Радосна вест о Царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега. 17 Али је лакше да небо и земља ишчезну, него да се и једна цртица у Закону испусти.
18 Свако ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. Исто тако и онај који се ожени разведеном чини прељубу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.