Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

⁴ Ја не седим с лажљивцима,
    с лицемерима се ја не дружим.
⁵ Ја мрзим збор зликоваца,
    с опакима нећу ни да седнем.
⁶ Руке перем у својој невиности,
    и идем око твог жртвеника, Господе,
⁷ да гласно уздигнем глас хвалоспева,
    и другима причам о свим твојим чудима.

⁸ Волим, Господе, Пребивалиште твоје,
    место у коме пребива твоја слава.
⁹ Не погуби моју душу с грешницима,
    ни мој живот с људима крволочним;
¹⁰ на рукама је њима безакоње,
    а десница пуна им је мита.
¹¹ А ја ћу ходати у недужности;
    откупи ме, смилуј ми се!

¹² Моја нога стоји на равном месту:
    на зборовима благосиљаћу Господа.

⁷ Молим те, сети се: ко је невин пострадао?
    Где су то праведници сатрвени били?
⁸ Колико сам ја видео, они који ору неправду
    и невољу сеју, баш то и жању.
⁹ Они гину од Божијег даха,
    ишчезавају од духа гнева његовога.
¹⁰ Рика лава, лавље урликање
    и зуби лавића се ломе.
¹¹ Лав скапава без плена
    и лавићи се губе.

¹² Знаш, к мени је потајно допрла реч,
    о том ми је ухо шапат ухватило;
¹³ у немирним мислима, у виђењима ноћним,
    кад људе опхрва дубоки сан;
¹⁴ страх и трепет су ме спопали
    и од њих ми кости зазвечаше.
¹⁵ Тек, дух ми је прешао преко лица
    и длаке на телу су ми се најежиле!
¹⁶ И он стаде,
    али му нисам разазнао лик.
Био ми је неки облик пред очима
    и чуо сам глас који шапуће:
¹⁷ ’Зар смртник може да буде праведнији од Бога?
    Зар је човек чистији од Саздатеља свога?
¹⁸ Па он се ни у слуге своје не поуздаје
    и анђелима својим он налази ману,
¹⁹ а камоли онима што живе у набијачама,
    што им је темељ у прашини
    и које смрскају ко мољца.
²⁰ Сатиру их у комаде од јутра до сутра,
    заувек ишчезавају и нико не мари.
²¹ Није ли уже њиховог шатора ишчупано?
    Помреће без мудрости.’