Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Аман обешен

7 Тако је цар са Аманом отишао на гозбу код царице Јестире. ² Другог дана гозбе, код вина, цар је поново упитао Јестиру: „Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти дано! Шта је то што желиш? Ако је и половина царства – нека буде!“

³ Царица Јестира му је одговорила и рекла: „Царе, ако сам стекла благонаклоност у твојим очима и ако је цару по вољи, нека ми се на моју молбу да̂ живот и мој народ на моју жељу. ⁴ Јер и ја и мој народ смо продани да нас истребе, побију и униште. Да су нас продали као робове и робиње, ја бих ћутала, јер та несрећа не би оштетила цара.“^[a]

⁵ Цар Артаксеркс је на то рекао царици Јестири: „Ко је он? Где је тај који је наумио да уради тако нешто?“

⁶ Јестира је одговорила: „Тлачитељ и непријатељ је овај зли Аман!“

Аман је био престрављен пред царем и царицом.

⁹ А Арвона, један од евнуха који служе цару је рекао: „Ту су вешала која је Аман спремио за Мардохеја који је говорио добро за цареву корист. Ено стоје код Аманове куће и висока су педесет лаката^[a].“

На то је цар наредио: „Обесите га на њих!“ ¹⁰ Тако су обесили Амана на вешала која је он подигао за Мардохеја и царев бес се утишао.

Озваничење Пурима

²⁰ Мардохеј је записао све ове догађаје и разаслао писма свим Јеврејима по областима цара Артаксеркса – и онима који су близу и онима који су далеко – ²¹ како би их обавезао да сваке године славе четрнаестог дана и петнаестог дана месеца адара. ²² Наиме, тих дана су Јевреји одахнули од својих непријатеља. Тог месеца се њихова туга преокренула у радост и жалост у срећан дан. Нека за њих то буду дани гозбе и радости када ће слати дарове свакоме из суседства и сиромасима.

Песма поклоничка. Давидова.

Молитва вере

¹³ Злопати ли се ко међу вама? Нека моли. Радује ли се ко? Нека пева хвалоспев. ¹⁴ Болује ли ко међу вама? Нека позове црквене старешине, а они нека се моле над њим помазујући га уљем у име Господње, ¹⁵ па ће молитва вере исцелити болесника; Господ ће га подићи, и ако је починио грехе биће му опроштено. ¹⁶ Стога исповедајте своје грехе један другоме, и молите се једни за друге да будете исцељени. Много може постићи молитва праведника.

¹⁷ Илија је био човек као и ми. Он се жарко помолио да не буде кише, и киша није пала на земљу три године и шест месеци. ¹⁸ Онда се поново помолио, и небо је дало кишу, те је земља донела свој род.

Враћање заблуделих на прави пут

¹⁹ Браћо моја, ако ко од вас одлута од истине и неко га врати натраг, ²⁰ знајте да ће онај који врати грешника с кривог пута спасти његов живот од смрти и покрити мноштво греха.

Ко није против нас, са нама је

³⁸ Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“

³⁹ Исус им рече: „Немојте му бранити, јер нико ко чини чуда у моје име неће одмах говорити лоше о мени. ⁴⁰ Јер, ко није против нас, за нас је. ⁴¹ Ко вас напоји чашом хладне воде зато што припадате Христу, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.

Навођење на грех

⁴² А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, томе би било боље да веже себи о врат тешки воденични камен и да се баци у море. ⁴³ Ако те твоја рука наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си обогаљен, те да уђеш у живот, него да са обе руке одеш у пакао, у неугасиви огањ. ⁴⁴ Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. ⁴⁵ И ако те твоја нога наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си хром, те да уђеш у живот, него да са обе ноге будеш бачен у пакао. ⁴⁶ Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. ⁴⁷ И ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да уђеш у Царство Божије с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао. ⁴⁸ Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. ⁴⁹ Јер ће свако од ових бити огњем посољен.

⁵⁰ Со је добра; али ако со изгуби сланост, чиме ће јој се повратити сланост? Имајте соли у себи и мир међу собом.“