Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Песма поклоничка.

³⁷ А Авесалом је побегао Талмаји, сину Амијуда, цара гесурског. Давид је, пак, сваки дан жалио за својим сином.

³⁸ Пошто је Авесалом побегао у Гесур, остао је тамо три године. ³⁹ Кад се утешио због Амнонове смрти, цар је чезнуо за Авесаломом.

Авесалом се враћа у Јерусалим

14 Али Јоав, син Серујин, је знао да је царево срце наклоњено Авесалому. ² Стога је Јоав послао да му доведу једну мудру жену из Текује. Он јој рече: „Претварај се да си у жалости: обуци се у жалбену одећу и не мажи се мирисним уљем, као жена која многе дане жали за покојником. ³ Потом иди цару и реци му ове речи.“ Јоав јој је рекао шта да каже.

⁴ Кад је жена из Текује дошла цару, пала је ничице на земљу, поклонила се и рекла: „Помагај, царе!“

⁵ Цар јој рече: „Шта те мучи?“

Она одговори: „Ја сам удовица; муж ми је умро. ⁶ Твоја је слушкиња имала два сина. Њих двојица су се потукли у пољу, а није било никог да их растави. Један је ударио другог и убио га. ⁷ Тада се цела породица дигла на твоју слушкињу, говорећи: ’Дај тог братоубицу да га погубимо ради живота који је одузео своме брату! Истребимо га иако је наследник!’ Међутим, тако ће ми угасити једину жеравицу која ми је остала, те се моме мужу неће сачувати ни име ни потомство на земљи.“

⁸ Цар рече жени: „Иди кући, а ја ћу издати наредбу у твоју корист.“

⁹ Жена из Текује рече на то цару: „Господару мој, царе, нека кривица падне на мене и на дом мога оца; а цар и његов престо су недужни.“

¹⁰ Цар рече: „Ако ти неко запрети, ти га доведи мени; тај те више неће узнемиравати.“

¹¹ А она рече: „Нека цар то спомене Господу, твоме Богу, да крвни осветник не учини још горе зло, те затре мог сина.“

Он рече: „Живога ми Господа, твоме сину неће пасти ни длака с главе!“

¹² Тада жена рече: „Дозволи да твоја слушкиња каже још нешто моме господару, цару.“

Он јој рече: „Реци.“

¹³ Она рече: „Зашто си наумио да урадиш исту ствар против народа Божијег? Доносећи овакву одлуку, цар осуђује самог себе, пошто не враћа онога кога је изгнао. ¹⁴ Јер, ми морамо умрети; ми смо као вода кад се проспе на земљу, те се не може скупити. Но, Бог не узима живот, већ је изнашао начине да изгнани не остане у изгнанству.

¹⁵ Ја сам, стога, дошла да кажем ово цару, своме господару, јер ме је народ уплашио. А твоја слушкиња је помислила: ’Обратићу се цару; можда ће цар учинити што његова слушкиња тражи. ¹⁶ Наиме, цар ће чути, па ће избавити своју слушкињу из руку човека који хоће да истреби мене и мог сина с наследства Божијег.’

¹⁷ Мислила је твоја слушкиња: ’Реч мога господара, цара, ће ме умирити, јер је мој господар, цар, као Анђео Господњи, који разликује добро од зла. Нека Господ, Бог твој, буде с тобом.’“

¹⁸ Тада цар одговори жени: „Немој затајити од мене ништа што ћу те питати.“

Она одговори: „Нека мој господар говори.“

¹⁹ Цар упита: „Да ли су Јоавови прсти заједно с тобом у целој овој ствари?“

Она одговори: „Живота ми твога, господару мој, царе, све је онако како је мој господар, цар, рекао; од тога се не може ни лево ни десно. Јесте, твој слуга Јоав ми је то заповедио; он ми је рекао да кажем све ове речи. ²⁰ Твој слуга Јоав је то учинио да би приказао ствар с друге стране, али мој господар је мудар као Анђео Божији, па зна све што се дешава у земљи.“

²¹ Тада цар рече Јоаву: „Ево, урадићу то. Иди и доведи младића Авесалома.“

²² На то је Јоав пао ничице на земљу, поклонио се и благословио цара, говорећи: „Данас твој слуга зна да сам нашао благонаклоност пред тобом, господару мој, царе, јер је цар учинио што је његов слуга тражио.“

²³ Јоав је, затим, устао и отишао у Гесур, па је довео Авесалома у Јерусалим. ²⁴ Међутим, цар рече: „Нека се врати у своју кућу, али преда мном нека се не појављује.“ Тако се Авесалом вратио у своју кућу, али пред царем се није појављивао.

Угађајте другима, не себи

15 Ми јаки дужни смо да помажемо слабима у њиховим слабостима, а не да угађамо себи. ² Свако од нас нека угађа своме ближњему на његово добро и изграђивање. ³ Јер, ни Христос није угађао себи, него како је написано: „Увреде оних који тебе вређају, пале су на мене.“ ⁴ А све што је унапред написано, написано је нама за поуку, да бисмо путем стрпљивости и путем утехе које даје Писмо, имали наду. ⁵ А Бог, извор стрпљивости и утехе, дао вам да будете сложни у мишљењу, следећи пример Христа Исуса, ⁶ да сложно у један глас прославите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа.