Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Хоровођи на жичаним инструментима. Давидов.

Давид се заузима за Мефивостеја

9 Давид рече: „Да ли је још неко преостао из Сауловог дома, да му искажем милост ради Јонатана?“

² А у Сауловом дому је био неки слуга по имену Сива. Кад су га позвали пред Давида, цар му рече: „Јеси ли ти Сива?“

Он одговори: „Твој сам слуга.“

³ Цар га упита: „Је ли преостао још неко из Сауловог дома, да му искажем Божију милост?“

Сива одговори цару: „Преостао је један Јонатанов син, који је хром на обе ноге.“

⁴ „Где је он?“ – упита цар.

„Ено, он је у кући Махира, сина Амиловог, у Ло-Девару“ – одговори Сива цару.

⁵ Тада је цар послао по њега, па су га довели из куће Махира, сина Амиловог, из Ло-Девара. ⁶ Кад је Мефивостеј, син Јонатана, Сауловог сина, дошао пред Давида, пао је ничице пред њим и поклонио му се.

Давид рече: „Мефивостеју!“

„Ево, твој сам слуга!“ – одговори он.

⁷ Давид му рече: „Немој се плашити, јер ћу ти исказати милост ради твога оца Јонатана. Вратићу ти сву земљу твога деде Саула, а ти ћеш увек јести хлеб за мојим столом.“

⁸ Мефивостеј се поклони, па рече: „Ко је твој слуга, да обраћаш пажњу на мртвог пса као што сам ја?“

⁹ Цар је, затим, позвао Сиву, Сауловог слугу, и рекао му: „Све што је припадало Саулу и његовом дому дао сам унуку твога господара. ¹⁰ Ти ћеш обрађивати земљу за њега заједно са твојим синовима и твојим слугама, и доносити урод унуку свога господара, да би имао храну. А Мефивостеј ће увек јести хлеб за мојим столом.“ Сива је имао петнаест синова и двадесет слугу.

¹¹ Сива рече цару: „Твој слуга ће учинити онако како му је његов господар заповедио. Мефивостеј ће јести за мојим столом, као један од царевих синова.“

¹² Мефивостеј је имао малог сина који се звао Миха. Сви који су живели у Сивином дому су служили Мефивостеју. ¹³ Мефивостеј је живео у Јерусалиму пошто је увек јео за царевим столом. Он је био хром на обе ноге.

Прича о изгубљеној овци

15 Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. ² Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“

³ Исус им онда исприча ову причу: ⁴ „Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? ⁵ Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. ⁶ А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ ⁷ Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање.“