Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Давид преноси Ковчег савеза у Јерусалим

6 Давид је поново сабрао биране људе из Израиља, њих тридесет хиљада. ² Спремио се, па је са свим народом који је био с њим отишао да из Вале Јудине донесе Ковчег Божији, који носи име по Господу над војскама који седи над херувимима. ³ Ковчег Божији су донели на новим запрегама из Авинадавовог дома, који је био на брду. Уза и Ахијо, Авинадавови синови, су возили нове запреге. ⁴ Када су их извезли из Авинадавове куће на брду, са Ковчегом Божијим, Ахијо је ишао испред њега. ⁵ Давид и сав дом Израиљев се веселио пред Господом уз сваковрсне свирале од чемпресовог дрвета, уз лире, бубњеве, даире, звецкалице и цимбале.

¹² Цару Давиду су јавили: „Господ је благословио дом Овид-Едома и све што има због Ковчега Божијег.“ Тада је Давид отишао и донео Ковчег Божији из куће Овид-Едома у Давидом град с весељем. ¹³ Кад су они што су носили Ковчег Господњи направили шест корака, жртвовали су вола и угојеног овна. ¹⁴ Давид је, опасан ланеним ефодом, играо из све снаге пред Господом. ¹⁵ Тада су он и сав дом Израиљев преносили Ковчег Господњи уз клицање и уз звуке рогова.

¹⁶ Кад је Ковчег Господњи дошао у Давидов град, Саулова ћерка Михала је погледала доле с прозора. Видевши цара Давида како скаче и игра пред Господом, презрела га је у срцу.

¹⁷ Ковчег Господњи су донели и поставили га на своје место у шатору који је Давид разапео за њега. Тада је Давид принео пред Господом жртве свеспалнице и жртве мира. ¹⁸ Кад је Давид завршио с приношењем жртве свеспалнице и жртве мира, благословио је народ у име Господа над војскама. ¹⁹ Затим је разделио народу, свем мноштву Израиљеву, и мушкарцима и женама, свакоме по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа. Потом се сав народ вратио својим кућама.

Псалам Давидов.

³ Нека је благословен Бог, Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас је у Христу благословио сваким духовним благословом на небесима. ⁴ У њему нас је изабрао пре постанка света, да будемо свети и без мане пред њим. Он нас је у љубави ⁵ предодредио, благонаклоношћу своје воље, да постанемо његова деца посредством Исуса Христа, ⁶ и да хвалимо његову славну милост коју нам је даровао у Љубљеноме. ⁷ У њему имамо откупљење, опроштење преступа посредством његове крви, што показује богатство милости. ⁸ Њу је Бог изобилно излио на нас, заједно са свом мудрошћу и разумевањем. ⁹ Својом благонаклоношћу нам је обзнанио тајну своје воље, коју је по свом науму унапред одредио у њему. ¹⁰ Овај наум, који ће се остварити у право време, ујединиће све што је на небесима и на земљи с Христом као главом.

¹¹ У њему смо изабрани, пошто смо предодређени намером Бога који све чини у складу с одлуком своје воље, ¹² да хвалимо његову славу – ми који смо се претходно поуздали у Христа. ¹³ Чувши истиниту поруку – Радосну вест о вашем спасењу, ви сте поверовали у Христа, а Бог је утиснуо свој печат на вас, тако што вам је дао обећаног Духа Светог. ¹⁴ Он је залог добара која нас очекују, јемство да ће Бог ослободити свој народ. Величајмо зато његову славу!

Смрт Јована Крститеља

¹⁴ И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“

¹⁵ Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.

¹⁶ Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“

¹⁷ Наиме, са̂м Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. ¹⁸ Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ ¹⁹ Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. ²⁰ Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.

²¹ Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. ²² Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.

Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ ²³ Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“

²⁴ Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“

Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“

²⁵ Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“

²⁶ Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. ²⁷ Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, ²⁸ те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. ²⁹ Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.