Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Хоровођи. Жалосно. Давидова поучна песма.

Јонатан напада Филистејце

²³ А један филистејски одред је изашао према кланцу код Михмаса.

Јонатанов подвиг

14 Једног дана, Саулов син Јонатан рече своме слузи, који је носио његово оружје: „Хајде да пређемо до филистејског војног табора на другој страни.“ Свога оца није обавестио о томе.

² Саул је боравио у околини Гаваје, испод наровог дрвета, код Мигрона. С њим је било око шест стотина људи. ³ Ефод^[a] је у то време носио Ахија, син Ахитува, брата Ихавода, сина Финеса, сина Илија, свештеника Господњег у Силому. Народ није знао да је Јонатан отишао.

⁴ А кланац, који је Јонатан гледао да пређе како би дошао до филистејског војног табора, налазио се између две стрме литице. Једна се звала Восес а друга Сене. ⁵ Једна је литица стајала на северу, насупрот Михмаса, а друга, на југу, насупрот Гаваје.

⁶ Јонатан рече своме слузи који му је носио оружје: „Хајде да пређемо ка војном табору оних необрезаних. Можда ће Господ учинити нешто за нас, јер ништа не спречава Господа да избави, било много људи или мало.“

⁷ Његов штитоноша му одговори: „Чини што год ти је у срцу. Моје је срце једно с твојим.“

⁸ Јонатан рече: „Ево, прећи ћемо к тим људима, па ћемо им се показати. ⁹ Ако нам кажу: ’Стојте док не дођемо до вас’, остаћемо где јесмо, и нећемо се пењати к њима. ¹⁰ А ако нам кажу: ’Успните се к нама’, онда ћемо се успети, јер их је Господ предао у наше руке. То ће нам бити знак.“

¹¹ Кад су се њих двојица показала филистејском војном табору, Филистејци рекоше: „Гле, Јевреји излазе из рупа у које су се посакривали!“ ¹² Људи из војног табора рекоше Јонатану и његовом штитоноши: „Попните се к нама да вас научимо чему.“

Јонатан рече своме штитоноши: „Пењи се за мном, јер их је Господ предао у Израиљеве руке!“

¹³ Јонатан се пењао служећи се рукама и ногама, а његов штитоноша за њим. Филистејци су падали пред Јонатаном, а његов штитоноша их је убијао за њим. ¹⁴ То је био први напад када су Јонатан и његов штитоноша побили двадесетак људи на пољу од око пола јутра.

Пораз Филистејаца

¹⁵ Тада је страх обузео табор на пољу; страва је спопала сав народ у војном табору и чету пљачкаша. Земља се потресла, те је завладала пометња од Бога.

¹⁶ Саулови осматрачи из Гаваје Венијаминове су видели да се војска распршила на све стране. ¹⁷ Тада Саул рече народу с њим: „Постројте се и видите ко је отишао од нас.“ Кад су се постројили, није било Јонатана и његовог штитоноше.

¹⁸ Саул рече Ахији: „Донеси Ковчег Господњи.“ Наиме, Ковчег Господњи је тог дана био с народом израиљским. ¹⁹ Док је Саул разговарао са свештеником, метеж у филистејском табору бивао је све већи. Саул рече свештенику: „Повуци руку!“

²⁰ Саул и сав народ с њим кликнуше и ступише у бој. А тамо, Филистејци окренули мачеве једни на друге. Пометња је била веома велика. ²¹ Па и они Јевреји који су раније били на страни Филистејаца, и који су отишли у њихов табор, окренули су се од њих и придружили се Израиљцима, који су били са Саулом и Јонатаном. ²² Кад су сви они Израиљци што су се посакривали у Јефремовој гори чули да су се Филистејци дали у бег, нагрнули су за њима у бој.

²³ Тог је дана Господ избавио Израиља, а битка се раширила све до преко Вет-Авена.

Закључак и поздрав

¹¹ Видите коликим вам словима власторучно пишем. ¹² Они који хоће да се хвале сами собом, терају вас да се обрежете, само да не би били прогоњени због Христовог крста. ¹³ Наиме, чак ни они који су обрезани, не извршавају Закон, него само хоће да се хвале тиме што сте се на њихов наговор обрезали. ¹⁴ А од мене далеко било да се хвалим нечим другим осим крстом нашега Господа Исуса Христа, чијим је посредством свет умро за мене, и ја за свет. ¹⁵ Јер, није важно ни обрезање ни необрезање, него ново створење. ¹⁶ А свима који се држе овог правила, мир и милосрђе, заједно са свим Божијим Израиљем. ¹⁷ Убудуће нека ме нико не узнемирава, јер ја на свом телу носим ознаке^[a] Исусове. ¹⁸ Браћо, милост Господа нашега Исуса Христа нека буде са вашим духом! Амин.