Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Daily Bible readings that follow the church liturgical year, with sequential stories told across multiple weeks.
Duration: 1245 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 78

Асафова поучна песма.

78 О, народе мој, послушај поуку моју
    и речима мојих уста ухо приклоните!
Мој говор биће у причи,
    објавићу загонетке од давнина.
Оно што смо чули, оно што смо научили
    и што су нам стари наши испричали;
то нећемо да кријемо од њихове деце.
    Објавићемо новом нараштају хвале Господње,
    његову силу и чудеса која је учинио.
Он је у Јакову учврстио сведочанство,
    Израиљу је дао Закон
и заповедио нашим прецима
    да их предају својим потомцима,
да би нови нараштај знао,
    деца што ће се родити,
    па кад одрасту да то пренесу деци својој;
да се у Бога поуздају,
    да дела Божија не заборављају
    и заповести његове да извршавају.
Да не буду ко њихови стари,
    нараштај бунтовни,
непослушно поколење несталнога срца
    и духа коју није веран Богу.

Јефремовци су били луковима наоружани
    али су побегли на дан боја!
10 Нису одржали савез са Богом,
    одбили су да поступе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела,
    чудеса његова која им је показао.
12 А он је пред њиховим прецима учинио чудо,
    у египатској земљи, у области Соан.
13 Море је разделио и провео их,
    воде је усправио да су попут зида.
14 Дању их је водио облаком
    и светлошћу ватре целе ноћи.
15 Стене је у пустињи расцепио,
    обилно их напојио као из дубина.
16 Брзаке им је извео из раселине стене,
    учинио да им воде као реке теку.

17 А они су му упорно грешили,
    пркосили Свевишњем у пустињи;
18 у срцима кушали су Бога,
    извољевали тражећи храну.
19 Приговарали су Богу и рекли:
    „Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
20 Јесте, стену је ударио,
    потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да̂ и храну,
    да свој народ месом снабде?“
21 Зато се Господ разјарио када је то чуо,
    па је пожар плануо на Јакова
    и гнев је букнуо на Израиљ;
22 јер у Бога веровали нису,
    нису се поуздали да ће да их спасе.
23 И он је заповедио облацима
    и отворио одгоре врата небеска,
24 да их запљусне мана,
    даде им жито са неба да једу.
25 И сви су јели хлеб моћника,
    обиље хране им је послао.
26 Довео је источни ветар са небеса,
    донео је јужни ветар снагом својом.
27 Месом их је ко прашином засуо
    и крилатим птицама као морским песком.
28 Дао је да падају по њиховом табору,
    око њихових шатора.
29 И они су јели, најели се до ситости,
    јер он им је дао како су жудели.
30 Али још их жудња није прошла
    и још им је храна у устима била,
31 када се гнев Божији дигао на њих.
    И он поби њихове најјаче
    и обори младиће Израиља.

32 И поред тога опет су грешили,
    нису веровали његовим чудима.
33 Узалудне дане им је прекратио
    и невољом наглом њихове године.
34 А кад их је убијао, тражили су га
    и враћали се, за Богом чезнули.
35 Тада би се присетили да им је Бог био стена,
    Бог Свевишњи њихов Откупитељ!
36 Али би га устима варали
    и лагали језицима својим.
37 Срцем му нису били одани,
    нису били верни његовом савезу.
38 Ипак, он се смиловао,
    кривицу им опраштао
    и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
    љутњу своју није подстицао.
39 Сећао се да су тело,
    да су дах што испарава
    и што се не враћа.

40 А како су се често бунили у пустињи
    и жалостили га у пустари!
41 Упорно су искушавали Бога,
    вређали су Светитеља Израиљевог.
42 Нису се сећали његове руке
    и дана када их је откупио од тлачитеља,
43 када је у Египту знакове своје извео
    и чудеса своја у области Соан.
44 Реке је њихове у крв претворио,
    а њихови се потоци нису могли пити.
45 На њих је послао комарце, да их уједају,
    жабе да их упропасте.
46 Усеве њихове даде гусеницама
    и скакавцима сав труд њихов.
47 Градом им је стукао винограде,
    а смоквике сланом.
48 Стоку им је граду изложио
    и њихова говеда муњама.
49 Послао је на њих врелину свог гнева,
    срџбу и јарост,
    невољу и чету анђела пропасти.
50 Свом је гневу стазу припремио
    и живот им од смрти поштедео није,
    живот им је помору предао.
51 Побио је све првенце у Египту,
    прве од мушких у шаторима Хамовим.
52 Свој је народ извео ко овце,
    водио их попут стада кроз пустињу.
53 Водио их је сигурно и плашили се нису,
    а њихове душмане је преплавило море.
54 Тада их је довео на своје свето тло,
    на ову гору, освојену његовом десницом.
55 Пред њима је отерао народе,
    доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
    по њиховим шаторима.

56 Али они су поново искушавали
    и бунили се против Бога Свевишњега,
    прописе његови нису држали.
57 Окренули су се, изневерили попут очева својих,
    издали су као лук сломљени.
58 Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
    чинили га љубоморним својим идолима.
59 Бог је то чуо, разјарио се
    и сасвим одбацио Израиљ,
60 па је напустио Пребивалиште у Силому,
    стан који је подигао међу људима.
61 Тако је ропству препустио снагу своју
    и своју красоту рукама душмана.
62 И народ је свој он предао мачу
    јер се разјарио на своје наследство.
63 Његове младиће прождрала је ватра,
    па су му девице ко уседелице.
64 Од мача су му свештеници пали,
    а удовице их ожалиле нису.

65 Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
    као јунак којега је савладало вино!
66 Душмане је своје назад одвукао
    и довека их осрамотио.
67 Јосифов је шатор одбацио,
    племе Јефремово није изабрао,
68 већ је изабрао Јудино племе
    и гору Сион коју заволи!
69 И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
    попут земље довека га учврстио.
70 Изабрао је свог слугу Давида,
    узео га је од стада оваца.
71 Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
    и Израиљ, његово наследство.
72 И он им је Пастир био по честитости свога срца,
    водио их је својим умешним рукама.

Књига Немијина 8:1-12

Јездра чита Закон

Сав народ се сложно окупио на тргу испред Водених врата. Рекли су Јездри, зналцу Светог писма, да донесе књигу Мојсијевог Закона који је Господ заповедио Израиљу.

Свештеник Јездра је донео Закон пред збор, пред мушкарце, жене и све који су разумели, да чују тог првог дана седмог месеца. Читао га је наглас на тргу испред Водених врата, пред мушкарцима, женама и онима који су могли да разумеју, од јутра до поднева. А сав народ је пажљиво слушао књигу Закона.

Јездра, зналац Светог писма, је стајао на дрвеном постољу које су направили за ову сврху. Поред њега је стајао Мататија, Сема, Анаја, Урија, Хелкија, Масија са десне стране. Са леве стране је стајао Федаја, Мисаило, Малхија, Асум, Асвадана, Захарија и Месулам.

Тада је Јездра пред очима свег народа отворио књигу – јер је и био изнад свих – а када ју је отворио, сав народ је устао. Благословио је Јездра Господа, Бога великог, а сав народ је узвратио – „Амин! Амин!“ – и подижући руке погнули су главе и поклонили се Господу лицем до земље.

А Исус, Ванија, Серевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита. Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и Левити су поучавали народ Закону, док је народ стајао на свом месту. Наглас су читали књигу Божијег Закона и објашњавали, давали смисао, па су разумели читање.

Тада Немија – а он је био Тирсата – и Јездра свештеник, зналац Светог писма, и Левити који су поучавали народ, рекоше свем народу: „Овај дан је свет Господу, вашем Богу. Зато не тугујте и не плачите.“ Јер је сав народ плакао када је чуо речи Закона.

10 И ово им је рекао: „Идите и једите масну храну и пијте слатка пића, па део пошаљите онима којима ништа није спремљено. Јер, овај дан је свет нашем Господу. И не будите ожалошћени, јер је радост Господња наша тврђава!“

11 А Левити су утишавали сав народ. Говорили су: „Тише! Па овај је дан свет! Не будите жалосни.“

12 Народ је отишао да једе и пије, да пошаље део хране, да слави, јер су разумели речи које су им обзнањене.

1 Солуњанима 3:6-13

Павлова радост због добрих вести из Солуна

А сада нам се Тимотеј вратио од вас и донео нам добре вести о вашој вери и љубави, и да нас се увек радо сећате и чезнете да нас видите, као и ми вас. Зато смо се, браћо, и поред све своје муке и невоље, утешили вашом вером. Ми, у ствари, сада заиста живимо кад знамо да сте постојани у Господу. Јер, какву захвалност можемо дати Богу за сву радост коју доживљавамо због вас пред Богом? 10 Дању и ноћу се најусрдније молимо Богу да вас поново видимо, и да усавршимо оно што недостаје вашој вери.

11 А са̂м Бог, наш Отац, и наш Господ Исус, да припреми пут за наш долазак к вама, 12 и да учини да обилујете међусобном љубављу, и љубављу према свима, као што ми вас волимо.

13 Нека он оснажи ваше унутрашње биће, да будете беспрекорни у светости пред Богом, Оцем нашим, при доласку Господа нашега Исуса, са свим светима његовим.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.