Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Оправданост Божије казне

14 Затим су дошли неки од израиљских старешина и сели пред мене. ² И дође ми реч Господња: ³ „Сине човечији, ови људи носе идоле у свом срцу и стављају пред себе оно што их наводи на неправду. Зар да им одговорим на оно што ме питају? ⁴ Зато им говори и реци им: ’Говори Господ Бог: сваки човек из израиљског дома, који у срцу носи своје идоле и пред себе ставља оно што га наводи на неправду, па дође к пророку, томе ћу ја, Господ, одговорити према мноштву његових идола, ⁵ да задобијем срце дома Израиљевог које се отуђило од мене због свих њихових идола.’

⁶ Стога, реци дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: покајте се! Одвратите се од својих идола и окрените леђа свим својим гадостима.

⁷ Јер, ко год се од дома Израиљева и од странаца који пребивају у Израиљу одврати од мене и постави идола у свом срцу и стави пред себе оно што га наводи на неправду, а онда дође к пророку да тражи савет од мене, томе ћу ја, Господ лично одговорити. ⁸ Окренућу своје лице према том човеку учинићу да буде опомена и поука; истребићу га из свог народа. Тада ћете знати да сам ја Господ.

⁹ А ако би се пророк преварио, па саопштио какву поруку, то сам ја, Господ, завео тог пророка. Ја ћу, онда, испружити руку на њега и истребити га из свог народа Израиља. ¹⁰ Обојица ће примити своју кривицу; кривица ће бити иста и за оног који тражи савет, и за пророка ¹¹ Тако дом Израиљев неће више одступати од мене, и неће се више скрнавити свим преступима. И биће мој народ, а ја ћу им бити Бог – говори Господ Бог.’“

Исцељење хромога

3 Једном су Петар и Јован улазили у храм у време молитве. Било је око три сата поподне. ² Баш тада су уносили неког човека хромог од рођења. Њега су људи свакога дана доносили до храмских врата званих „Дивна“, да проси милостињу од оних који долазе у храм. ³ Кад је видео да су Петар и Јован хтели да уђу у храм, затражио је од њих милостињу. ⁴ Петар и Јован су упрли поглед у њега, а онда Петар рече: „Погледај нас.“ ⁵ Хроми човек их је пажљиво гледао, очекујући да ће му уделити неку милостињу.

⁶ Петар му, међутим, рече: „Немам ни сребра ни злата, али оно што имам – то ти дајем: у име Исуса Христа из Назарета, устани и ходај!“ ⁷ Петар затим прихвати хромог за десну руку и подиже га. Истог трена су му очврснули стопала и глежњи, ⁸ па је скочио на своје ноге и почео да хода. Затим је са апостолима ушао у храм скачући и хвалећи Бога. ⁹ Сви људи који су га видели како хода и хвали Бога, ¹⁰ препознали су оног истог човека кога су виђали како седи крај Дивних врата и проси. Зато су били преко сваке мере зачуђени и задивљени због онога што се догодило са њим.