Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Песма приликом успињања до Храма.
1 Сети се Давида, ГОСПОДЕ,
и свих његових недаћа.
2 Он се заклео ГОСПОДУ,
заветовао се Силноме Јаковљевом:
3 »Нећу ући у своју кућу
ни попети се на своју постељу,
4 нећу дати да ми сан обузме очи
ни дремеж капке
5 док не нађем место за ГОСПОДА,
боравиште за Силнога Јаковљевог.«
6 Ево, чули смо за његов Ковчег у Ефрати,
нашли га у честарском крају.
7 Хајдемо до његовог Боравишта,
да му се код његовог подножја поклонимо.
8 Устани, ГОСПОДЕ, дођи до места свога починка,
ти и Ковчег твоје силе.
9 Нека се твоји свештеници обуку у праведност,
нека твоји верни кличу од радости.
10 Ради свога слуге Давида,
не одврати лице од помазаника свога.
11 ГОСПОД се заклео Давиду
истинитом заклетвом, од које неће одступити:
»Једнога од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако се твоји синови
буду држали мог Савеза
и прописа којима их учим,
њихови ће синови
довека седети на твом престолу.«
13 Јер, ГОСПОД изабра Сион,
њега пожеле за своје боравиште:
14 »Ово је место мог починка довека;
овде ћу боравити, јер сам тако пожелео.
15 Благословићу га обиљем хране,
његове сиромахе наситићу хлебом.
16 Његове свештенике обући ћу у спасење
и његови верни клицаће од радости.
17 Овде ћу оснажити Давида[a],
и поставити владарску кућу[b] за помазаника мога.
18 У срамоту ћу обући његове непријатеље,
а на њему ће његова круна блистати.«
Јосијин обрачун са идолопоклонством
(2. Лет 34,3-7, 29-33; 35,1-19)
23 Тада цар сазва све старешине Јуде и Јерусалима, 2 па оде у Дом ГОСПОДЊИ са Јудејима, житељима Јерусалима, свештеницима и пророцима – са свим народом, од најмањег до највећег – и прочита им све што пише у Књизи савеза, коју су нашли у Дому ГОСПОДЊЕМ. 3 Потом цар стаде поред стуба и обнови савез пред ГОСПОДОМ – да ће ићи за ГОСПОДОМ и држати се његових заповести, прописâ и уредби свим својим срцем и свом својом душом, потврђујући тако речи савеза записане у оној књизи. Затим и сав народ потврди своју верност савезу.
4 Цар заповеди првосвештенику Хилкији, нижим свештеницима и чуварима капија да из Храма ГОСПОДЊЕГ уклоне све предмете направљене за Ваала и Ашеру и за све звезде, па их спали ван Јерусалима, на кидронским пољима, а пепео однесе у Бетел. 5 Уклони и све незнабожачке свештенике које су постављали јудејски цареви да пале кâд на узвишицама јудејских градова и у околини Јерусалима – оне који су палили кâд Ваалу, сунцу и месецу, сазвежђима и свим звездама. 6 Ашерину мотку из Дома ГОСПОДЊЕГ однесе ван Јерусалима, у долину Кидрон, и тамо је спали, па је смрви у прах, који развеја по гробовима обичног народа. 7 А поруши и станове храмских блудника, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ и у којима су жене ткале за Ашеру.
8 Јосија доведе све свештенике из јудејских градова и обесвети узвишице од Геве до Беер-Шеве, где су ови палили кâд. Поруши и светилишта на капијама – код улаза капије Исуса, заповедника града, која се налази лево од Градске капије. 9 Иако свештеници узвишица нису служили код ГОСПОДЊЕГ жртвеника у Јерусалиму, јели су бесквасни хлеб са осталим свештеницима.
10 Јосија обесвети Тофет, у долини Бен Хином, да нико не би могао сина или кћер да принесе као жртву паљеницу Молоху. 11 Са улаза у Дом ГОСПОДЊИ, у дворишту близу собе службеника који се звао Натан-Мелех, уклони коње које су јудејски цареви посветили сунцу, а потом спали и кола посвећена сунцу.
12 Разори жртвенике које су јудејски цареви подигли на крову Ахазове собе на спрату и жртвенике које је саградио Манасија у оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ, уклони их одатле, разби у парампарчад и баци у долину Кидрон. 13 Цар обесвети и узвишице источно од Јерусалима, на јужној страни Брда искварености, оне које је израелски цар Соломон подигао одвратној сидонској богињи Астарти, одвратном моавском богу Кемошу и гнусном амонском богу Молоху. 14 Јосија поразбија свете стубове и посече Ашерине мотке и та места покри људским костима.
Онај који долази са неба
31 Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је. 32 Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство. 33 А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит. 34 Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог[a] не даје Духа на меру. 35 Отац воли Сина и све му је предао у руке. 36 Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International