Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 Алилуја!
Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ,
хвалите Име ГОСПОДЊЕ.
2 Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ
сада и довека.
3 Од изласка сунца до места његовог заласка,
нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.
4 ГОСПОД је узвишен над народима,
његова Слава над небесима.
5 Ко је као ГОСПОД, Бог наш,
који на висини седи на престолу,
6 који се сагиње да небеса и земљу осмотри?
7 Он сиромаха диже из прашине,
убогога подиже са буњишта,
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Нероткињи даје да станује у дому
као радосна мајка деце.
Алилуја!
28 Тада девојка отрча и ово исприча укућанима своје мајке. 29 А Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван отрча до Авраамовог слуге на извору, 30 јер је видео носни прстен и наруквице на рукама своје сестре Ревеке и чуо је како прича шта јој је онај човек рекао. Када је стигао до Авраамовог слуге, нађе га како стоји крај камила близу извора, 31 па му рече: »Дођи, ти кога је ГОСПОД благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.«
32 И Авраамов слуга уђе у кућу. Са камила поскидаше товар и донеше сламе и крме, а слузи и његовим људима воде да оперу ноге.
33 Онда му простреше да једе, али он рече: »Нећу да једем док не кажем оно што имам да кажем.«
А Лаван рече: »Кажи.«
34 Он рече: »Ја сам Авраамов слуга. 35 ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради. 36 А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има. 37 Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим. 38 Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘ 39 Ја сам онда упитао свога господара: ‚А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном?‘ 40 А он ми је одговорио: ‚ГОСПОД, пред којим живим чинећи његову вољу[a], послаће с тобом анђела и учинити твој пут успешним, и ти ћеш за мог сина наћи жену из мога братства и из породице мога оца. 41 Тада ћеш, када дођеш моме братству, бити слободан од моје заклетве. Чак ако ти је они и не дају, бићеш слободан од моје заклетве.‘
42 »Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан.
16 Тако оде и у Назарет, где је одрастао, па у суботу, по свом обичају, уђе у синагогу. Устаде да чита, 17 а они му дадоше књигу пророка Исаије. Он отвори књигу и нађе место где пише:
18 »На мени је Дух Господњи,
јер ме је помазао
да сиромасима објавим еванђеље.
Послао ме да сужњима објавим ослобођење,
слепима да ће прогледати,
да на слободу пустим потлачене,
19 да објавим годину благонаклоности Господње.«(A)
20 Онда затвори књигу, врати је службенику па седе, а очи свих у синагоги биле су упрте у њега.
21 Он им рече: »Данас, док сте слушали, ово Писмо се испунило.«
22 И сви су о њему лепо говорили и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста.
»Зар ово није Јосифов син?« питали су.
23 А он им рече: »Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: ‚Лекару, излечи самога себе. Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Кафарнауму.‘«
24 И још рече: »Истину вам кажем: ниједан пророк није добро примљен у свом завичају. 25 Заиста вам кажем: у Илијино време, у Израелу је било много удовица када је небо било затворено три године и шест месеци и настала велика глад по целој земљи. 26 Али Илија није био послан ниједној од њих, него једној удовици у Сарепти Сидонској. 27 А у Јелисејево време било је много губавих у Израелу, али ниједан од њих није био очишћен, него Неман Сиријац.«
28 Када су то људи у синагоги чули, обузе их бес. 29 Устадоше и избацише га из града, па га одведоше на ивицу брда на коме је сазидан њихов град, с намером да га баце низ литицу. 30 Али он прође између њих и оде својим путем.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International