Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Рекох: »Пазићу на своје путеве
да својим језиком не згрешим.
Брњицу ћу држати на устима
све док је опаки преда мном.«
2 Заћутах, умукнух,
чак ни о добру нисам говорио.
Али мој бол се погорша,
3 срце се у мени ражари.
Што сам више о томе мислио,
то је огањ више горео.
Тада проговорих:
4 »ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај
и меру мојих дана,
да знам како ми је живот пролазан.
5 Ево, дао си ми дане кратке као длан,
мој век животни као ништа је пред тобом.
Сваки човек је само дашак. Села
6 »Сваки човек као авет тумара,
узалуд трчкара унаоколо,
богатство гомила,
а не зна ко ће га покупити.
7 »А сада, Господе, шта да чекам?
У теби је моја нада.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да ме безумници вређају.
9 Ућутаћу, нећу отварати уста,
јер ти си ово учинио.
10 Склони свој ударац од мене –
докрајчиће ме силина твоје руке.
11 Ти човека прекореваш и одгајаш стегом
због његове кривице
и као мољац разједаш све за чим жуди.
Сваки човек је само дашак. Села
12 »Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
мој вапај саслушај,
на моје сузе се не оглуши.
Јер, ја сам само дошљак
и насељеник код тебе,
као сви моји праоци.
13 Скини свој поглед са мене,
да се још мало повеселим
пре но што одем и више ме не буде.«
Јов
26 Тада Јов одврати:
2 »Како си добро помогао немоћноме!
Како си само спасао руку нејаку!
3 Како си добро саветовао онога ко нема мудрости!
Колику си само памет показао!
4 Чијом ли си помоћи изговорио те речи
и чији ли је дух из тебе говорио?
5 »Мртви се грче од тескобе,
они испод водâ и становника њихових.
6 Шеол је гô пред Богом,
Авадон нема покрова.
7 Бог је над празнином север разастро
и земљу о ништа обесио.
8 Он воде везује у својим облацима,
а облак се од њих не поцепа.
9 Он лице пуног месеца заклања
преко њега свој облак разастирући.
10 Он је на лицу водâ кружницу оцртао,
границу између светлости и таме.
11 Тресу се стубови небеса,
престрављени његовом претњом.
12 Својом силом је море укротио,
својом мудрошћу Рахава раскомадао.
13 Од његовог даха небо се разбистрило,
рука му је хитру змију пробола.
14 Да, то је само делић његових дела,
само шапат речи о њему чујемо,
па ко да разуме гром силе његове?«
Мноштво у белом
9 После тога погледах, а оно – силно мноштво које нико није могао да преброји, из сваког народа, племена, народности и језика, стајало је пред престолом и пред Јагњетом. Били су обучени у дуге беле огртаче, а у рукама су носили палмове гране 10 и из свега гласа викали: »Спасење припада нашем Богу, који седи на престолу, и Јагњету!«
11 А сви анђели су стајали око престола и старешина и четири жива бића. Они падоше ничице пред престолом и поклонише се Богу, 12 говорећи: »Амин! Благослов и слава и мудрост и захвалност и част и сила и снага нашем Богу довека. Амин!«
13 Тада ме упита један од старешина: »Ко су ови што су обучени у дуге беле огртаче и одакле су дошли?«
14 Ја му рекох: »Ти то знаш, господару.«
А он ми рече: »То су они што су дошли од велике невоље и Јагњетовом крвљу опрали и избелили своје огртаче. 15 Зато су они пред Божијим престолом и дању и ноћу му служе у његовом Храму, а Онај који седи на престолу подићи ће свој Шатор[a] над њима. 16 Они више никад неће гладовати ни жеднети, нити ће их пржити сунце ни икаква жега. 17 Јер, њихов пастир ће бити Јагње, које је насред престола, и водиће их на изворе живе воде. А Бог ће обрисати сваку сузу с њихових очију.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International