Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
Цофар
20 Тада одврати Цофар Наамац:
2 »Моје ме мучне мисли нагоне да одговорим
због оног што у себи осећам.
3 Чујем прекор који ме вређа,
па ме разум тера да одговорим.
4 Свакако знаш како је од давнина,
откад је човек стављен на земљу:
5 да је ликовање опакога кратког века,
да радост безбожника траје само трен.
6 Макар му гордост досеже до неба
и глава му додирује облаке,
7 попут свог измета, заувек ће нестати.
Они који га видеше, говориће: ‚Где је?‘
8 Он одлеће као сан, да се више не нађе,
као ноћно привиђење одагнан.
9 Око које га је видело више га неће видети,
његово место више га неће гледати.
10 Деца ће му од сиротиње тражити помоћ;
својим рукама ће вратити што је отео.
11 Младалачка крепкост његових костију
с њим ће у прашину лећи.
12 Иако је зло слатко у његовим устима,
па га под језиком крије,
13 иако пази да га не прогута,
па га у устима чува,
14 храна му у желуцу постаје кисела,
у змијски отров у њему се претвара.
15 Избљуваће богатство које је прогутао,
Бог ће му га истерати из желуца.
16 Змијски отров ће сисати,
убиће га језик љуте гује.
17 Потоке неће видети,
ни реке којима тече мед и млеко.
18 Плод свога труда вратиће непоједен,
у добити од трговања неће уживати,
19 јер је тлачио и сатирао сиромахе,
отимао куће које није дигао.
20 Нема краја његовој похлепи,
неће га спасти благо његово.
21 Ничег више нема што би прождро,
благостање му неће потрајати.
22 Усред обиља велика мука ће га снаћи,
свом силином јад се оборити на њега.
23 Кад свој желудац напуни,
Бог ће свој гнев пламтећи на њему искалити
и засути га кишом удараца.
24 Ако гвозденом оружју и измакне,
пробошће га стрела бронзана.
25 Из својих леђа он је извлачи,
блистави шиљак из своје жучи.
Ужас га спопада,
26 потпуна тмина на блага му вреба.
Прогутаће га огањ ни од кога подјарен
и прождрети све у шатору његовом.
27 Небеса ће његову кривицу разоткрити,
земља против њега устати.
28 Кућу ће му однети поплава,
водена бујица на дан Божије срџбе.
29 Такву је судбину Бог одредио опакоме,
то је наследство које му је Бог доделио.«
Чисто и нечисто
(Мк 7,1-23)
15 Тада из Јерусалима к Исусу дођоше неки фарисеји и учитељи закона и упиташе: 2 »Зашто твоји ученици крше предање старешина? Не перу руке пре јела!«
3 »А зашто ви кршите Божију заповест због свог предања?« упита Исус њих. 4 »Јер, Бог је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘(A), и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘(B) 5 А ви говорите: ‚Ко каже оцу или мајци: »Све чиме бих ти могао помоћи, дар је Богу[a]« 6 – тај не треба да поштује свога оца.‘ Тако сте, због свог предања, обеснажили Божију реч. 7 Лицемери! Исаија је добро о вама пророковао кад је рекао:
8 ‚Овај народ ме уснама поштује,
а срце му је далеко од мене.
9 Узалуд ме славе,
јер људске заповести као учење шире.‘«(C)
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International