Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
17 »Дух ми је скршен, живот ми се гаси,
гробље ме чека.
2 »Да, ругаоци ме окружују;
моје очи на њиховој издаји почивају.
3 Положи залог за мене, Боже –
ко би други за мене јемчио?
4 Јер, ти си им затворио срце, да не разумеју;
зато им нећеш дати да буду узвишени.
5 Ко поткаже пријатеља ради награде,
његовој деци ишчилеће очи.
6 »Бог учини да сваком будем узречица погрдна,
онај коме сви у лице пљују.
7 Очи ми се замутиле од бола,
сви ми удови попут сенке постали.
8 Честити се због тога згражавају,
недужни устаје на безбожнога.
9 Праведник се држи својих путева
и човек неокаљаних руку јачи постаје.
10 Хајде, опет сви покушајте;
међу вама нећу наћи мудрога.
11 Моји дани су прошли,
изјаловили се моји науми
и жеље мога срца.
12 Ови ноћ у дан претварају
и пред лицем тмине говоре:
‚Светлост се примиче.‘
13 Ако је Шеол дом ком се надам,
ако свој лежај простирем у тмини,
14 ако гробној јами говорим: ‚Ти си ми отац‘
и црву: ‚Мајко‘ или: ‚Сестро‘,
15 где ми је онда нада?
Види ли неко какву наду за мене?
16 Да ли ће она са мном до капија Шеола сићи?
Хоћемо ли се заједно спустити у прах?«
Упозорење против неверовања
7 Стога, као што каже Свети Дух:
»Данас ако му чујете глас,
8 нека вам не отврдне срце као у време Побуне,
на дан искушења у пустињи,
9 где су ме ваши праоци искушавали и проверавали,
па моја дела гледали четрдесет година.
10 Зато сам се разгневио на тај нараштај
и рекао: ‚У свом срцу увек застрањују,
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«(A)
12 Пазите, браћо, да срце неког од вас не буде зло и неверно, па да отпадне од Бога живога. 13 Него, свакодневно бодрите један другога док год одзвања оно »данас«, да неко од вас не отврдне заведен грехом. 14 Јер, сви ми имамо удела у Христу ако се до краја чврсто држимо поуздања које смо имали у почетку.
15 Као што је речено:
»Данас ако му чујете глас,
нека вам не отврдне срце као у време Побуне.«(B)
16 Јер, који су то чули, па се побунили? Зар не сви они које је Мојсије извео из Египта? 17 А на кога је Бог четрдесет година био гневан? Зар није на оне који су згрешили, чији су лешеви попадали по пустињи? 18 А којима се то заклео да неће ући у његов Починак ако не онима који су били непокорни? 19 И видимо да нису могли да уђу због неверовања.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International