Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

⁶ Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
    одлетео бих и био на миру!
⁷ Далеко бих одлепршао,
    у пустињи боравио. Села
⁸ Похитао бих у своје склониште
    од вихора и олује.«

⁹ Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
    јер насиље и кавгу видим у граду.
¹⁰ Дању и ноћу круже његовим зидинама.
    У њему су неправда и мука,
¹¹ у њему је пропаст;
    тлачење и превара не одлазе му с улица.

¹² Да ме увредио непријатељ,
    то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
    од њега бих се сакрио.
¹³ Али то си учинио ти, човек као ја,
    мој пријатељ, кога тако добро знам,
¹⁴ с којим сам водио присне разговоре
    док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.

¹⁵ Нека их заскочи смрт,
    нека живи сиђу у Шеол,
    јер зло им је у дому и срцу.

⁷ »Зар си ти први човек који се родио?
    Зар си се пре брегова изнедрио?
⁸ Зар си Божији савет прислушкивао?
    Зар само себи приписујеш мудрост?
⁹ Шта то ти знаш, а да и ми не знамо?
    Шта си то ти спознао, а да и ми нисмо?
¹⁰ Има међу нама седих и времешних,
    људи и од твог оца старијих.
¹¹ Зар су ти премалене Божије утехе
    и благе речи које су ти упућене?
¹² Зашто те твоје срце занело,
    зашто ти очи севају,
¹³ па свој гнев окрећеш против Бога
    и таквим речима га обасипаш?
¹⁴ Шта је човек, да би био чист,
    и рођени од жене, да би био праведан?
¹⁵ Бог ни својим светима не верује,
    ни небеса нису чиста у његовим очима,
¹⁶ а камоли човек, биће погано и искварено,
    које зло пије као воду.

¹⁷ »Саслушај ме, и објаснићу ти;
    пусти ме да ти испричам шта сам видео,
¹⁸ шта су рекли мудраци,
    не кријући шта су примили од својих очева,
¹⁹ од јединих којима је дата земља
    кад још странац није крочио међу њих.
²⁰ Свег свога века зао човек се у мукама превија,
    безочник свих година које су му дате.
²¹ Звуци страве звоне му у ушима.
    Кад све се чини добро, пљачкаш на њега насрће.
²² Не верује да ће се избавити таме,
    суђено му је да погине од мача.
²³ Лута унаоколо – храна лешинарима,
    зна да му се дан таме примакао.
²⁴ Мука и тескоба га престрављују,
    обарају се на њега као цар спреман да нападне,
²⁵ јер је песницом узмахивао на Бога
    и пред Свесилним се бусао у груди,
²⁶ пркосно насрћући на њега
    иза дебелог, чврстог штита заклоњен.
²⁷ Иако му је лице задригло,
    а струк му се салом обложио,
²⁸ живеће у разваљеним градовима
    и у кућама где нико не станује,
    које су се у гомиле крша претвориле.
²⁹ Неће више бити богат,
    нити ће моћ његова опстати;
    неће му се имање ширити земљом.
³⁰ Неће моћи да измакне тами.
    Пламен ће му осушити младице,
    а дах уста Божијих одуваће га.
³¹ Нека се не заварава вером у ништавило,
    јер ништа ће и добити заузврат.
³² Пре свог времена биће у целости исплаћен
    и гране му се неће зазеленети.
³³ Биће као лоза која незрело грожђе отреса,
    као маслина која одбацује своје цветове.
³⁴ Јер, јалова ће бити заједница безбожникâ
    и огањ ће спалити шаторе подмитљиваца.
³⁵ Они невољом затрудне и рађају зло,
    утроба им превару обликује.«