Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

⁶ Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
    одлетео бих и био на миру!
⁷ Далеко бих одлепршао,
    у пустињи боравио. Села
⁸ Похитао бих у своје склониште
    од вихора и олује.«

⁹ Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
    јер насиље и кавгу видим у граду.
¹⁰ Дању и ноћу круже његовим зидинама.
    У њему су неправда и мука,
¹¹ у њему је пропаст;
    тлачење и превара не одлазе му с улица.

¹² Да ме увредио непријатељ,
    то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
    од њега бих се сакрио.
¹³ Али то си учинио ти, човек као ја,
    мој пријатељ, кога тако добро знам,
¹⁴ с којим сам водио присне разговоре
    док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.

¹⁵ Нека их заскочи смрт,
    нека живи сиђу у Шеол,
    јер зло им је у дому и срцу.

¹³ »Али, ако своје срце усмериш к њему
    и пружиш му руке,
¹⁴ ако из своје руке одбациш грех
    и не даш злу да у твом шатору станује,
¹⁵ тада ћеш без стида дизати поглед,
    стајати чврсто и без страха.
¹⁶ Јер, заборавићеш своју невољу,
    сећати је се колико и водâ протеклих.
¹⁷ Живот ће ти бити светлији од поднева,
    тама ће ти постати као јутро.
¹⁸ Бићеш сигуран, јер има наде;
    заштићен, на сигурном ћеш се одмарати.
¹⁹ Кад легнеш, нико те неће плашити.
    Многи ће тражити твоју наклоност.
²⁰ А очи опаких ишчилеће
    и више неће налазити уточиште.
    Једина нада биће им да издахну.«