Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
7 »Зар није тешка човекова служба на земљи?
Зар не проводи дане као најамник?
2 Као што слуга жуди за хладом,
а најамник жељно чека плату,
3 тако сам и ја месеце јаловости наследио,
ноћи јада су ми додељене.
4 Кад легнем, мислим:
‚Кад ћу устати?‘
А ноћ се отегла
и доста ми је превртања до зоре.
5 Тело ми прекривено црвима и блатом,
кожа ми испуцала и гнојна.
6 Дани ми бржи од ткалачког чунка
и без наде се примичу крају.
7 Сети се, Боже, да ми је живот само дашак.
Моје очи више неће видети срећу.
8 Око које ме сада гледа, више ме неће видети.
Тражићеш ме, али ме неће бити.
9 Као што се облак расплине и више га нема,
тако се не враћа ни ко сиђе у Шеол:
10 никад се више не враћа кући,
укућани га више не познају.
11 »Зато нећу да суспрежем уста.
Говорићу јер ми је дух тескобан,
жалићу се јер ми је душа чемерна.
12 Зар сам ја море или морска неман[a]
кад си нада мном поставио стражу?
13 Ако кажем: ‚На постељи ћу наћи утеху,
мој лежај ће ми олакшати јадање‘,
14 ти ме сновима плашиш
и виђењима престрављујеш,
15 па ми је драже дављење и смрт
него ове моје кости.
16 Презирем живот, нећу вечно живети.
Окани ме се, моји дани су као дах.
17 »Шта је човек, да ти је толико важан,
да ти је тако прирастао срцу,
18 да га походиш сваког јутра
и сваког трена провераваш?
19 Зашто не скинеш поглед с мене,
тек толико да пљувачку прогутам?
20 Ако сам згрешио,
шта сам учинио теби,
ти надзорниче људи?
Зашто си ме узео за мету?
Зар сам ти постао терет?
21 Зашто мој прекршај не опростиш
и не пређеш преко мога греха?
Јер, ускоро ћу лећи у прашину
и ти ћеш ме помно тражити,
али мене више неће бити.«
Закон и Божије царство
14 А све су то слушали фарисеји, који су волели новац, па су му се ругали.
15 Зато им Исус рече: »Ви се пред људима претварате да сте праведни, али Бог познаје ваше срце. Оно што је на високој цени међу људима, у Божијим очима је одвратно.
16 »Закон и Пророци су били до Јована. Од тада се проповеда еванђеље о Божијем царству и свако насилно у њега улази. 17 Али, лакше је да небо и земља прођу, него да пропадне иједна цртица из Закона.«
Развод
18 »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International