Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
11 Када су Јовова три пријатеља – Елифаз Теманац, Билдад Шуаховац и Цофар Наамац – чули за невоље које су га снашле, сваки од њих крену од куће, па се састадоше и договорише да оду да му изјаве саучешће и да га утеше. 12 А када су га издалека угледали, једва га препознаше. Тада бризнуше у гласан плач, па раздреше своју одећу и посуше главу прашином бацајући је ка небу. 13 Потом су с њим седам дана и седам ноћи седели на земљи. И нико му не рече ни речи, јер су видели колики је његов бол.
Јов проклиње дан свог рођења
3 После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.
2 Рече:
3 »Не било дана кад сам се родио,
ни ноћи која рече: ‚Дечак се зачео!‘
4 Нека се тај дан претвори у таму,
не марио за њега Бог на висини,
светлост га не осветљавала.
5 Присвојиле га тама и сенка смрти,
облаци га застрли,
помрачења му надјачала светлост.
6 А ону ноћ густа тмина однела,
не убрајала се у дане у години,
не нашла се ни у једном месецу.
7 Јалова била она ноћ,
не чуло се у њој радосно клицање.
8 Проклели је они који дан проклињу,
који левијатана умеју да пробуде.
9 Потамнеле звезде њеног сванућа,
жудно чекала светлост узалуд,
не угледала зраке зорине
10 што ми није затворила врата утробе
ни сакрила муку од мојих очију.
11 Што нисам умро у мајчиној утроби,
што не издахнух излазећи из ње?
12 Што ме колена прихватише
и што ме груди подојише?
13 Јер, сад бих лежао и био миран,
спавао бих и почивао
14 са царевима и саветницима земаљским
који су себи саградили рушевине,
15 или са кнежевима који су имали злата,
који су сребром напунили куће.
16 Или, што нисам био као недоношче закопано,
као нејаче што светлост дана не угледа?
17 Тамо опаки не изазивају метеж,
тамо се изнемогли одмарају.
18 Сужњи су на миру,
не чују више вику стражара.
19 Тамо су мали и велики,
и роб је слободан од свог господара.
20 Зашто је светлост дата паћенику
и живот онима чемерне душе,
21 онима који чезну за смрћу, а она не долази,
који за њом трагају више но за благом закопаним,
22 који су пуни радости
и од среће кличу кад гроб пронађу?
23 Шта ће живот човеку чији је пут сакривен,
око кога је Бог подигао ограду?
24 Јер, уздаси су ми као хлеб насушни,
као вода ми се разливају јецаји.
25 Снашло ме оно од чега сам стрепео,
стигло ме оно чега сам се плашио.
26 Немам мира ни спокоја,
починка немам, само неспокој.«
23 А пре него што је дошла вера, били смо затвореници под Законом, чувани за веру која је тек требало да буде откривена. 24 Тако нас је Закон надзирао и водио нас до Христа, да се оправдамо на основу вере. 25 А сада, када је дошла вера, више нисмо под надзором.
Божији синови
26 Кроз веру у Христа Исуса, сви сте Божији синови. 27 Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. 28 Нема више Јудејин – Грк, роб – слободњак, мушко – женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. 29 А ако сте Христови, онда сте Авраамово потомство, наследници по обећању.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International