Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. По напеву »Љиљани.« Потомака Корејевих. Маскил. Љубавна песма.
1 Из срца ми надиру предивне речи
док за цара ово дело састављам.
Језик ми је писаљка вештог писара.
2 Најлепши си од рода људског,
умилне речи с усана ти теку.
Није чудо што те Бог довека благословио.
6 Твој престо је, Боже[a], заувек и довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
7 Волиш праведност, а мрзиш опакост.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова.
8 Сва твоја одећа смирном,
алојем и касијом мирише
у палатама слоновачом украшеним
док у свирци жичаних инструмената уживаш.
9 Кнегиње су међу твојим дворанкама,
уз десницу ти невеста, будућа царица,
окићена златом офирским.
1 Соломонова песма над песмама.
Жена
2 Љуби ме пољупцима својих уста,
јер твоја љубав је слађа од вина.
3 Замамно миришу твоје помасти,
име ти је као помаст кад се излије.
Није чудо што те девојке воле!
4 Поведи ме са собом, похитајмо!
Уведи ме у своје одаје, царе!
Веселићемо се и радовати због тебе;
хвалићемо твоју љубав више него вино.
С правом те воле!
5 Црна сам али лепа,
кћери јерусалимске,
као шатори кедарски,
као завесе у шаторима салманским[a].
6 Не гледајте ме тако зато што сам црна,
зато што ме сунце погледало.
Синови моје мајке наљутили се на мене,
натерали ме да чувам винограде,
а свој виноград нисам чувала!
7 Реци ми, ти кога моја душа воли,
где напасаш своја стада
и где одмараш своје овце у подне,
да покрај стада твојих другова
не будем као она што се покрива велом[b].
Мушкарац
8 Ако не знаш, ти најлепша међу женама,
иди за траговима стада
и напасај своје јариће
покрај сеница пастирских.
9 Поредим те, драгано моја,
са ждребицом међу пастувима фараоновим.
10 Лепи су ти образи с украсима,
твој врат с нискама драгуља.
11 Направићемо ти минђуше од злата
са шљокицама сребрним.
Жена
12 Док цар за трпезом лежи,
мој нард мирише.
13 Мој драги ми је врећица смирне
што ми међу дојкама ноћи.
14 Мој драги ми је цваст кане
у виноградима ен-гедијским.
Мушкарац
15 Како си лепа, драгано моја,
како си лепа!
Очи су ти голубице.
Жена
16 Како си леп, драги мој,
како си мио!
Постеља нам од зеленила…
Мушкарац
17 …греде наше куће кедрови,
а рогови крова борови.
1 Јаков, слуга Божији и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у дијаспори.
Искушења
2 Сматрајте чистом радошћу, браћо моја, кад год се суочите с разним искушењима, 3 знајући да провера ваше вере развија истрајност. 4 А истрајност нека доврши дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка.
5 Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато. 6 Али нека тражи с вером, нимало не сумњајући. Јер, онај ко сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и носи. 7 Нека такав човек не мисли да ће било шта добити од Господа 8 – човек подељене душе и непостојан у свему што чини[a].
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International