Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Давидов.

Соломон показује своју мудрост

¹⁶ Две блуднице дођоше цару и стадоше пред њега.

¹⁷ Једна од њих рече: »Господару, ова жена и ја живимо у истој кући, и ја сам се породила док је и она била у њој. ¹⁸ Трећег дана по мом порођају и ова жена је родила. Биле смо саме. У кући није било никога осим нас две. ¹⁹ У току ноћи умре син ове жене, јер је била легла на њега. ²⁰ Она устаде усред ноћи и узе мог сина од мене док сам ја, твоја слушкиња, спавала, па га стави себи у наручје, а свог мртвог сина у наручје мени. ²¹ Кад сам ујутро устала да подојим сина, а он мртав! Али, кад сам га боље погледала при јутарњој светлости, видех да то није син ког сам родила.«

²² Она друга жена рече: »Не! Онај живи је мој син, а мртви је твој.«

А друга одврати: »Не! Онај мртви је твој син, а живи је мој.«

И тако су се препирале пред царем.

²³ Цар рече: »Ова каже: ‚Мој син је жив, а твој син је мртав,‘ а она каже: ‚Не! Твој син је мртав, а мој је жив.‘«

²⁴ Онда цар рече: »Донесите ми мач.«

Када су донели мач пред цара, ²⁵ он рече: »Расеците оно живо дете надвоје, па једну половину дајте једној жени, а другу половину другој.«

²⁶ На то жену чији је син био жив заболе срце за сином, па рече цару: »Молим те, господару, дајте њој живо дете! Не убијајте га!«

Али она друга рече: »Нека не буде ни мој ни твој – расеците га надвоје!«

²⁷ Тада цар рече: »Дајте живо дете првој жени. Немојте да га убијете. Она му је мајка.«

²⁸ Када су сви Израелци чули пресуду коју је цар изрекао, испунише се поштовањем према цару, јер су видели да му је Бог дао мудрост да спроводи правду.

Избор Седморице

6 Тих дана, како је број ученика све више растао, грчки Јевреји почеше да гунђају против јудејских Јевреја, јер су њихове удовице биле запостављане при свакодневном дељењу хране.

² Тада Дванаесторица позваше к себи све ученике, па рекоше: »Не би било право да ми занемаримо Божију реч да бисмо служили око трпеза. ³ Стога, браћо, пронађите међу собом седморицу људи за које се зна да су пуни Духа и мудрости. Њима ћемо поверити ову дужност, ⁴ а ми ћемо се посветити молитви и служењу Речи.«

⁵ Овај предлог се свиде свима окупљенима, па изабраше Стефана, човека пуног вере и Светог Духа, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије. ⁶ Онда их поставише пред апостоле, који се помолише и положише руке на њих.

⁷ Тако се Божија реч ширила. Број ученика у Јерусалиму брзо је растао, а вери се покорило и велико мноштво свештеника.