Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је пред Саулом побегао у пећину.
1 Смилуј ми се, Боже,
смилуј ми се,
јер моја душа у теби тражи уточиште.
У сенци твојих крила потражићу уточиште
док несрећа не прође.
2 Богу Свевишњем вапијем,
Богу, који све за мене чини.
3 Са небеса шаље и спасава ме,
срамоти извргава оног ко ме гази. Села
Бог своју љубав и истину шаље.
4 Међу лавовима лежим,
међу људождерима,
чији су зуби копља и стреле,
а језик оштар мач.
5 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
6 Мрежу поставише за моје ноге –
душу ми обузе тескоба.
Јаму ископаше преда мном –
али сами у њу упадоше. Села
7 Срце ми је постојано, Боже,
срце ми је постојано.
Певаћу и свирати.
8 Пробуди се, душо моја!
Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу да пробудим.
9 Захваљиваћу ти међу народима, Господе,
псалме ти певати међу народностима.
10 Јер, твоја љубав је велика до неба
и твоја истина до облакâ.
11 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
Давид бежи из Јерусалима
13 Један гласник дође Давиду и рече: »Израелци су се приклонили Авесалому.«
14 На то Давид рече свим својим службеницима који су с њим били у Јерусалиму: »Бежимо сместа, иначе му ниједан од нас неће умаћи! Одмах кренимо, да нас не предухитри и порази, па мачем побије све у граду!«
15 Цареви службеници одговорише: »Господару царе, учинићемо како год одлучиш.«
16 Цар крену пешице, а сви његови укућани за њим. Оставио је само десет наложница да воде бригу о палати. 17 Док су цар и сав народ одлазили из града, стадоше код последње куће. 18 Крај њега прођоше сви његови службеници, а тако и Керећани и Пелетовци, и свих шест стотина Гитејаца који су дошли с њим из Гата.
19 Цар упита Итаја Гитејца: »Зашто и ти идеш с нама? Врати се и остани уз новог цара. Ти си странац, изгнаник из своје земље. 20 Колико јуче си дошао к нама, па зар да те већ данас терам да се унаоколо потуцаш са мном, кад ни сам не знам куда идем? Врати се и са собом поведи своју сабраћу, а Божија љубав и верност нека буду с тобом.«
21 Али Итај одговори цару: »Тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, господару царе, где год будеш ти, жив или мртав, бићу и ја, твој слуга.«
22 На то му Давид рече: »Добро, иди напред.«
Тако Итај Гитејац оде напред са свим својим људима и женама и нејачи која је била с њима.
23 Цела земља је гласно плакала док је сав онај народ пролазио. Цар пређе преко долине Кидрон, и сав народ крену путем према пустињи. 24 Био је ту и Садок и Левити који су носили Ковчег Божијег савеза. Они спустише Божији ковчег, па је Авиатар приносио жртве док сав народ није изашао из града.
25 Цар рече Садоку: »Врати Божији ковчег у град. Ако нађем милост у ГОСПОДЊИМ очима, он ће ме вратити и дати ми да опет видим и Ковчег и његово боравиште. 26 Али ако каже: ‚Нисам задовољан тобом‘, нека са мном чини како мисли да је најбоље.«
27 Цар још рече свештенику Садоку: »Ти си виделац. Врати се у град у миру, са својим сином Ахимаацом и с Јонатаном сином Авиатаровим, 28 а ја ћу чекати на газовима у пустињи док од вас не примим поруку.«
29 Тако Садок и Авиатар вратише Божији ковчег у Јерусалим и тамо остадоше.
30 Давид се пењао уз Маслинску гору плачући. Глава му је била покривена, а ноге босе. И сав народ који је био с њим покрио је главу и плакао.
31 Давиду рекоше: »Ахитофел је међу завереницима с Авесаломом.«
Стога се Давид помоли: »ГОСПОДЕ, учини да Ахитофелови савети буду неразумни.«
5 Угледајте се, дакле, на Бога као његова драга деца 2 и живите у љубави, као што је и Христос волео нас и самога себе предао за нас као мирисан принос и жртву Богу.
3 Блуд и свака нечистота или похлепа нека се и не помињу међу вама – као што светима и доликује. 4 Нека не буде ни простота, ни лудорија, ни спрдњи, јер је све то неумесно, него радије – захваљивање. 5 Јер, ово знајте: ниједан блудник, ни нечист, ни похлепан – то јест идолопоклоник – нема наследства у Христовом и Божијем царству. 6 Нека вас нико не заварава празним речима, јер због тога Божији гнев долази на непокорне. 7 Немајте, дакле, с њима ништа.
8 Јер, некада сте били тама, а сада сте светлост у Господу. Живите као деца светлости – 9 јер, плод светлости је у свакој доброти, праведности и истини – 10 просуђујући шта је Господу мило. 11 Немајте удела у јаловим делима таме, него их радије разобличавајте. 12 Јер, срамно је чак и говорити о оном што они потајно чине. 13 Све што се светлошћу разобличи, излази на видело, 14 јер на светлости све излази на видело. Зато се каже:
»Пробуди се, ти који спаваш,
устани из мртвих
и Христос ће те обасјати.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International