Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

²⁶ Када је Уријина жена чула да је он погинуо, ожали га. ²⁷ А када је прошло време жалости, Давид посла да је доведу у његову палату. Она му постаде жена и роди му сина.

Али ГОСПОДУ није било мило то што је Давид учинио.

Пророк Натан прекорева Давида

12 ГОСПОД посла Натана Давиду.

Када је Натан дошао, рече му: »Живела два човека у једном граду – један богат, а други сиромашан. ² Богаташ је имао много ситне и крупне стоке, ³ а сиромах није имао ништа осим једне једине овчице коју је купио. Гајио ју је, и она је расла уз њега и његову децу. Јела је што и он, пила из његове чаше и спавала му на крилу. Била му је попут кћери.

⁴ »Једном оном богатоме дође неки путник-намерник, али њему би жао да узме једну животињу од своје ситне или крупне стоке да му спреми јело, него узе сиромахову овчицу и спреми од ње јело своме госту.«

⁵ Давид се силно разгневи на богаташа, па рече Натану: »Тако ми ГОСПОДА живога, човек који је то учинио заслужује да умре! ⁶ И још треба да плати четвороструку вредност оне овчице, јер је то учинио без икакве самилости!«

⁷ »Ти си тај човек«, рече му Натан. »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Сâм ја помазао сам те за цара над Израелом и сâм ја избавио сам те из Саулових руку. ⁸ Дао сам ти кућу и жене твога господара. Дао сам ти народ Израела и Јуде. И да је то било мало, био бих ти дао још. ⁹ Зашто си презрео реч ГОСПОДЊУ учинивши оно што је зло у његовим очима? Убио си Урију Хетита мачем Амонаца, а његову жену узео си себи. ¹⁰ Зато се мач никада неће окренути од твоје породице, јер си ме презрео и себи узео жену Урије Хетита.‘

¹¹ »Овако каже ГОСПОД: ‚Учинићу да ти један од твојих укућана донесе несрећу. На твоје очи ћу ти узети жене и дати их некоме ко ти је близак, и он ће с њима полно општити усред бела дана. ¹² Да, ти си оно учинио тајно, а ја ћу ово учинити усред бела дана, пред целим Израелом.‘«

¹³ На то Давид рече Натану: »Згрешио сам против ГОСПОДА.«

А Натан му одговори: »ГОСПОД ти је опростио. Нећеш умрети.

Хоровођи. Псалам Давидов. Када му је дошао пророк Натан након што је Давид учинио прељубу са Витсавејом.

Јединство у Христовом телу

4 Преклињем вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да живите достојно позива којим сте позвани. ² Са свом понизношћу и кроткошћу, стрпљиво подносите један другога у љубави, ³ трудећи се да помоћу споне мира одржите јединство Духа. ⁴ Једно је Тело и један Дух, као што сте и ви, када сте позвани, на једну наду позвани. ⁵ Један је Господ, једна вера, једно крштење. ⁶ Један је Бог и Отац свих, који је над свима, кроз све и у свима.

⁷ А сваком од нас дата је милост како је Христос коме подарио^[a]. ⁸ Зато се каже:

⁹ Ово »попео«, шта друго значи него да је и сишао у доње, земаљске крајеве? ¹⁰ А Онај који је сишао, исти је Онај који се и попео више од свих небеса, да све испуни. ¹¹ Он је дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље, ¹² да припреми свете за дело служења, за изградњу Христовог тела, ¹³ док сви не дођемо до јединства у вери и спознању Сина Божијега, до савршеног човека, до пуне мере Христовог раста. ¹⁴ Тада више нећемо бити нејач којом се поигравају таласи и коју носи сваки ветар учења које људском преваром и лукавством води у замку заблуде. ¹⁵ Него, држећи се истине, у љубави, у свему ћемо израсти у њега, који је Глава – у Христа. ¹⁶ Он чини да цело Тело – повезано и уједињено сваким подупирућим зглобом – расте и изграђује се у љубави, сразмерно делотворности сваког појединог дела.

²⁴ Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.

²⁵ А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«

²⁶ »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. ²⁷ Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио^[a] Бог Отац.«

²⁸ Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?«

²⁹ А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.«

³⁰ Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело? ³¹ Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘^(A)«

³² »Истину вам кажем«, рече им Исус, »није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб са неба. ³³ Јер, Божији хлеб је онај који силази са неба и даје живот свету.«

³⁴ »Господе«, рекоше му они, »дај нам увек тога хлеба.«

³⁵ А Исус им рече: »Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени, неће огладнети, и ко у мене верује, неће никада ожеднети.