Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
20 нашао сам Давида, свог слугу,
својим светим уљем га помазао.
21 Моја рука ће га придржавати,
моја мишица снажити.
22 Неће му непријатељ узимати данак
ни опаки га тлачити.
23 Скршићу пред њим његове душмане
и оборити оне који га мрзе.
24 С њим ће бити моја верност и љубав
и у мом Имену ће победити[a].
25 Ставићу његову руку на море
и његову десницу на реке.
26 Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог
и Стена која ме спасава.‘
27 Учинићу га и својим прворођеним,
најузвишенијим од земаљских царева.
28 Довека ћу за њега чувати своју љубав
и мој поуздани савез с њим.
29 Његово потомство учврстићу заувек
и његов престо као дане небеске.
30 »Ако његови синови оставе мој Закон
и не буду живели по мојим законима,
31 ако моје уредбе прекрше
и не буду се држали мојих заповести,
32 казнићу их шибом због њиховог преступа,
батинама због њиховог греха,
33 али му нећу ускратити своју љубав
ни раскинути своју верност.
34 Нећу прекршити свој савез
ни променити своје обећање.
35 Једном заувек својом светошћу се заклех,
нећу Давида слагати:
36 његова владарска кућа остаће довека
и његов престо као сунце преда мном;
37 довека ће бити учвршћен, као месец,
сведок на небу поуздан.« Села
Давид у Јерусалиму
(2. Сам 5,11-16)
14 Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, зидаре и тесаре, да Давиду подигну палату. 2 Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.
У Атини
16 Док их је Павле чекао у Атини, био је огорчен, јер је видео да је град пун идола. 17 Са Јудејима и побожним Грцима расправљао је у синагоги, а сваког дана на тргу са онима који би се тамо затекли. 18 Тако с њим почеше да расправљају и неки филозофи – епикурејци и стоици.
Једни рекоше: »Шта овај брбљивац хоће да каже?«
А други: »Изгледа да објављује туђе богове« – пошто је проповедао еванђеље о Исусу и васкрсењу.
19 Онда га узеше и одведоше на Ареопаг, па му рекоше: »Можемо ли да знамо какво је то ново учење које износиш? 20 Пуниш нам уши неким чудним стварима, па хоћемо да знамо шта је то.«
21 А сви Атињани и странци који су живели међу њима нису проводили време ни у чему другом осим у причању и слушању новости.
22 Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни. 23 Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: Непознатом богу. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете – то вам објављујем.
24 »Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље и он не пребива у храмовима саграђенима руком, 25 нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго. 26 Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања, 27 да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас. 28 ‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ – као што рекоше неки од ваших песника – ‚његов смо род.‘
29 »Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште. 30 Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају, 31 пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International